Trećina ne obraća pažnju na izvore u medijima, ali kažu da prepoznaju lažne vesti

Trećina građana Srbije ne obraća pažnju na izvore medijskog sadržaja, iako kažu da prepoznaju u medijima da ima mnogo lažnih vesti i dezinformacija, rezultat je nacionalne studije o potrebama i navikama medijske publike u Srbije, piše “Danas”.

Rezultati istraživanja koji su predstavljeni na konferenciji „Media Talks“ u organizaciji USAID pokazuju da 39 odsto građana ne veruje medijima, dok svega 23 odsto ispitanika kaže da delimično ili potpuno veruje javnim glasilima. Bojan Klačar, programski direktor CeSID-a, organizacije koja je radila ovo istraživanje na uzorku od 1.500 ispitnika, istakao je da je nepoverenje u medije češće kod ljudi koji žive u većim i bolje razvijenim mestima, koji su obrazovaniji, urbaniji i starosti od 20 do 40 godina. „Kao probleme medija građani prepoznaju u najvećoj meri lažne vesti, kako misli svaki četvrti ispitanik, dok je na drugom mestu uticaj političkih stranaka – 16 odsto. Manjak profesionalnih novinara vidi kao problem 15 odsto građana, tabloidizaciju i vulgarizaciju 10 odsto, cenzuru devet odsto, a loš kvalitet sadržaja osam odsto“, dodao je Klačar. On je kazao i da 24 odsto građana bira medije u koje ima poverenje. Što se tiče interesovanja publike za lokalne teme, na prvom mestu se istakla vremenska prognoza, potom komunalne informacije, lokalna kulturna dešavanja, lokalne manifestacije zabavnog karaktera i istorija grada. „Više od trećine publike želi da mediji budu otvoreni i da uvaže stavove publike o predlaganju tema, a svaki peti kaže da je važna mogućnost ostavljanja komentara na sajtovima“, naglasio je Klačar. Istraživanje ukazuje da su među najpoželjnijim medijskim formatima u Srbiji kratki video sadržaji, kako smatra 26 odsto ispitanika. Na drugom mestu su kraći faktografski tekstovi, barem za 19 odsto njih, dok duže analitičke tekstove želi sedam odsto. Trećina građana ne zna kako pristupa sadržajima na internetu, na drugom mestu su oni koji pristupaju vestima putem pretraživača, a potom oni koji direktno idu na medijske portale. Preko mobilnih uređaja vestima pristupa 62 odsto, preko desktop računara 19 odsto, a 18 odsto njih kazalo je da ne koristi internet. Jedna od gošći konferencije Mišel Foster iz Njuzgejna iz SAD ocenila je da je sloboda medija globalno u kritičnoj situaciji i da je sve izraženija medijska propaganda, a da su faktori koji direktno utiču na takvu situaciju u svetu populističke vlade, to što se mediji smatraju neprijateljima građana, trend pada poverenja u medije, kao i pretnje novinarima. Govoreći o trendovima u medijima, rekla je da su mobilni uređaji preuzeli primat u načinima informisanja, da rastu prihodi od oglašavanja na internetu, ali i da mediji moraju da održavaju redovnu komunikaciju sa svojom publikom. „Potrebno je pristupiti temama lokalno. Treba graditi odnose sa zajednicom, razumeti o čemu ljudi brinu, povezati se sa njima na dnevnom, ljudskom nivou“, navela je Foster, navodeći uspešan primer iz Belorusije gde portal jednih lokalnih dnevnih novina svakodnevno objavljuje red vožnje gradskog prevoza. S tim u vezi, ona je napomenula da mediji treba da se okreću svojoj publici i kada je reč o finansiranju, kroz pretplate, donacije, članstva i kroudfanding kampanje, ali i da treba pronalaziti nove, kreativne izvora prihoda. Evan Trejs u ime USAID-ovog projekta jačanja okruženja za održivost medija (SMS projekat) naveo je da je njihov cilj u Srbiji da pomognu medijima kako da budu održivi, kako da razvijaju nove biznis modele, ali i da usmere medije da uspostave i održavaju svoje zajednice.

Takođe, rezultati istraživanja pokazuju da je 11 odsto građana u Srbiji spremno da plaća medijski sadržaj, a prosek koji bi izdvojili za te svrhe je 745 dinara. Profil osoba koje bi najradije plaćale medijski sadržaj su visokoobrazovane žene u urbanim sredinama, od 30 do 39 godina. Kao poželjni način plaćanja, istraživanje ukazuje da više od 50 odsto ispitanika preferira plaćanje virmanom ili uplatnicom, dok je tek svaki peti spreman da plati elektronskim karticama.