Seča stabala na površini na kojoj je planirana izgradnja gondole

U parku Ušće sa novobeogradske strane juče ujutro počela je seča stabala na površini na kojoj je planirana izgradnja gondole, a tokom dana sečena su stabla i na Kalemegdanu.

Prema nezvaničnim informacijama kojima raspolaže televizija N1, planirano je da u narednim danima bude posečeno 150 stabala. Na pitanje TV N1 da li imaju neophodna odobrenja i dozvole, nadležni iz JKP “Zelenilo”, koji inače nisu želeli zvanično da daju izjave, tvrde da su dobili sve neophodne dozvole, a da je dokument kojima se seča stabala odobrava pribavljen 11. marta. Na zahtev da dostave prikupljenu dokumentaciju iz JKP “Zelenilo” upućuju na “Skijališta Srbije”, preduzeće koje je, inače, nosilac projekta. Dok se odgovornost prebacuje sa jednog na drugo javno preduzeće, nema reakcije ni u gradskoj upravi. “Umesto da čuvamo i da negujemo ono što imamo, u ovom slučaju jedan veliki park, mi ga uništavamo zarad jedne investicije i jednog projekta koji je apsolutno nepotreban. Znači, izgradićemo gondolu koja u samom svom projektu kaže da je upitno da li će se ekonomski isplatiti. I mi smo oštro protiv ovog projekta”, kazao je za N1 Dobrica Veselinović iz  Inicijative “Ne davimo Beograd”. Zbog činjenice da je među ovim stablima najviše zdravih, akciji koja se u parku kod Ušća sprovodi oštro se protive i u Regulatornom institutu za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI). Kažu da je niz institucija u Gradu Beogradu trebalo da prethodno da mišljenje – od Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove do stručne komisije o uticaju projekta na životnu sredinu. “U Gradu Beogradu, koji pati od problema zagađenja vazduha, kome nedostaju zelene površine, seći 150 stabala – zaista je potrebno dati ozbiljno opravdanje i razloge zbog čega je takav čin neophodan. Podsetio bih da se Grad Beograd nedavno najavio da će se kandidovati za zelenu prestonicu Evrope, možda je ovo jedan od dobrih načina i promotivnih aktivnosti kojima može da se prikaže”, rekao je Mirko Popović iz RERI-ja.

Inače, radovi na izgradnji gondole od Ušća do Kalemegdana, prema najavama gradskih čelnika, počinju do kraja ove godine. Grad Beograd finansira jednu trećinu projekta, a Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija daje dve trećine novca, budući da je projekat izgradnje gondole svrstan među kapitalne investicije. Gondola će koštati oko milijardu i osamsto miliona dinara, od čega će 600 miliona obezbediti Grad Beograd, a ostalo Ministarstvo turizma i telekomunikacija. Izvođači radova su firme “Leitner S.p.a Vipiten”, KOTO, “Elkoms” i “Del ing”. Gondola koja će povezivati Kalemegdan i Ušće biće duga oko kilometar. Računica gradske vlasti glasi: oko 3.000 osoba na sat prelaziće ovaj potez u oba smera za oko pet minuta – jer će gondola voziti oko 20 kilometara na sat i imati 35 kabina. Ideja o izgradnji žičare u Beogradu stara je gotovo ceo vek – tačnije 95 godina, jer je prvi projekat 1922. uradila zagrebačka firma “Čavlina i Sladoljev”.

Istinomer je podsetio da je tokom kampanje za beogradske izbore 2018. tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, u društvu prvog na listi SNS-a Zorana Radojčića, obećao da će gondola početi da se gradi “u drugoj polovini 2018, najkasnije do kraja godine”.