“Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije ističe, izrada nove nije počela”

“Transparentnost Srbija” ukazala je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, da još nije započeta izrada nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, iako ističe prethodna za period 2013-2018, kao i da većina mera koje su uz snažnu promociju predstavljene pre pet godina nije ni realizovana, dok one formalno ispunjene uglavnom nisu donele očekivane rezultate.

“Državni organi Srbije odstupili su i od osnovnih načela iz pomenute Strategije. Tako je ‘vladavina prava’ redovno žrtva političkog interesa, za šta su najočigledniji primer masovno nezakonito v.d. stanje u javnim preduzećima i nedosledno uklanjanje nelegalnih objekata. Proklamovana ‘nulta tolerancija na korupciju’ nije rezultirala kažnjavanjem svih zloupotreba”, ocenila je TS. Naglašeno je da je, nasuprot strategijom najavljenog kažnjavanja zloupotreba, tužilaštvo ostavilo javnost bez obrazloženog odgovora na pitanje zbog čega nije preduzeto krivično gonjenje i u nekim slučajevima u kojima su sumnje podrobno izložene u medijima (npr. “novogodišnja jelka”, “tetka iz Kanade” i slično). “Načelo ‘odgovornosti’ takođe je ostalo mrtvo slovo na papiru – Narodna skupština i Vlada nisu razrešile nijednog rukovodioca institucije koji nije ispunio svoje obaveze iz strateških akata”, navela je TS i dodala da ni u oblasti prevencije korupcije, između ostalog, još nije uspostavljena obaveza ministarstava da utvrde rizike od korupcije u postupku pripreme propisa. Povodom ponovo najavljenog usvajanja Zakona o ispitivanju porekla imovine, TS je ukazala da u Srbiji već postoje propisi koji omogućavaju kontrolu i oduzimanje nezakonitih prihoda, i da bi osnova za bilo kakvu raspravu o novom zakonu trebalo da bude objašnjenje zbog čega postojeći poreski, krivični i antikorupcijski propisi nisu doneli rezultate koji se očekuju od novog akta.

Kako je navedeno, Agencija za borbu protiv korupcije je od februara prestala s dobrom praksom da javno upozorava na uočene nedostatke u propisima, a transparentnost u radu organa vlasti nije obezbeđena kada je reč o bitnim odlukama o raspolaganju javnom imovinom, čak ni nakon obavezujućih odluka poverenika za informacije. Narodna skupština, koja bi trebalo da prati sprovođenje svojih zaključaka povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, samo je jednom (2014) uopšte donela te zaključke, dodaje se u saopštenju. Kada je reč o kontroli finansiranja političkih stranaka i kontroli imovine i prihoda javnih funkcionera, pomak nije ostvaren ni na normativnom nivou, dok je lobiranje uređeno tek nedavno, ali na nepotpun način. Nije unapređeno ni učešće javnosti u praćenju trošenja budžetskih sredstava, kako je bilo predviđeno Strategijom iz 2013, a nije obezbeđen ni zakonski minimum da Vlada podnosi završni račun, a da Skupština o njemu raspravlja, ocenila je TS.