Ukrajina proglasila ratno stanje na delu teritorije

Vrhovna Rada Ukrajine proglasila je sinoć ratno stanje u trajanju od 30 dana, ali ne na teritoriji cele zemlje, kako je prvobitno bilo planirano, već u nekim pograničnim oblastima, preneo je “Tass”.

Obraćajući se poslanicima, predsednik Ukrajine Petro Porošenko kazao je da nema potrebe da se uvodi ratno stanje u celoj državi, već samo u područjima koja se graniče sa Rusijom i Moldavijom, kao i uz obale Crnog i Azovskog mora. “U rukama mi je dokument naše obaveštajne službe u kome se detaljno opisuju snage protivnika koje se nalaze na nekoliko desetina kilometara od naše granice i spremni su u bilo kom trenutku da izvrše invaziju na teritoriju Ukrajine”, kazao je Porošenko.  Nakon glasanja o uvođenju ratnog stanja, Rada je usvojila odluku i da predsednički izbori u budu održani 31. marta naredne godine. Prethodno, Porošenko je ublažio svoj predlog za uvođenje vanrednog stanja u zemlji, smanjivši vremenski period na 30, sa prvobitno predloženih 60 dana, što je očigledan ustupak političkim protivnicima. To smanjenje znači da će ukrajinske vlasti moći da raspišu predsedničke izbore krajem decembra, kako bi oni bili održani do kraja marta, jer su Porošenkovi protivnici kritikovali prvobitni predlog, kao njegov pokušaj da odloži predsedničke izbore u vreme kad mu je rejting nizak. Inače, predlog za uvođenje vanrednog stanja usledio je posle incidenta u Kerčkom prolazu, koji se desio u nedelju, kada je Rusija zadržala tri ukrajinska broda i njihove posade. Kijev je optužio Moskvu da je pucala na ukrajinske brodove i povredila šest članova posade i da je blokirala ulaz u Azovsko more, blizu Krima koji je Rusija pripojila 2014. A ruska strana ignoriše apel Kijeva i međunarodne zajednice da se oslobode 24 ukrajinska mornara i tri broda. Ruska Federalna bezbednosna služba (FSB) prethodno je saopštila da su zadržani ukrajinski vojni brodovi “Berđansk”, “Nikopolj” i “Jani Kapu”, zbog toga što su presekli granicu sa Rusijom i da je u toj akciji ruska vojska upotrebila vatreno oružje. Kako se navodi, ukrajinski brodovi nisu uspunili zahteve brodova koji su ih pratili i izvršili su opasne manevre. FSB ukazuje da je Ukrajina veoma dobro upoznata sa procedurom prolaska vojnih brodova kroz teritorijalne vode Ruske Federacije i kroz Kerčki moreuz i podseća da se ta procedura redovno koristi prilikom prolaska komercijalnih brodova. Međutim, sporazum iz 2013. godine Kerčki prolaz tretira kao zajedničke teritorijalne vode. Za obe strane strateški važan moreuz jedina je veza između Crnog i Azovskog mora. Smešten je između ruskog kopna, istočne obale Ukrajine i Krima. Od aneksije 2014. raste kontrola Rusije nad važnom vodenom saobraćajnicom, pa je tako početkom godine Moskva otvorila novi most koji istok Rusije spaja s Krimom.

Američka ambasadorka pri UN Niki Hejli osudila je “ilegalnu” akciju Rusije i naglasila da takvo ponašanje čini normalne odnose između Vašingtona i Moskve nemogućim. “Kao što je više puta rekao predsednik moje zemlje, SAD su za normalne odnose s Rusijom. Međutim ilegalne akcije kao što je ova to čine nemogućim”, rekla je Hejli i pozvala Rusiju da oslobodi zarobljene ukrajinske brodove i njihovu posadu. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je Rusiju na posledice napada na ukrajinske brodove u regionu Krima, ali je istakao da je neophodno raditi na smirivanju situacije. On je posle hitnog sastanka sa ukrajinskim ambasadorom rekao da „Rusija mora da razume da akcije koje preduzima imaju posledice“, preneo je AP.