Ukidanje bezviznog režima sa Iranom – rezultat usklađivanja politike sa EU
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) Radoš Đurović ocenio je da se Vlada Srbije odlučila da ukine bezvizni režim sa Iranom, jer on nije bio u skladu sa politikom EU i zbog toga što je morala da odgovori na činjenicu da se veliki broj građana te zemlje nije vraćao u Iran.
Đurović je za “Betu” izjavio da je ukidanje viza za Iran prošle godine omogućilo da veliki broj ljudi direktno iz Irana za nekoliko sati avionom dođe u srce Evrope i odatle ide dalje ka EU. “Ako se uzme u obzir da na nedeljnom nivou u Srbiju dolazi oko 170 do 200 migranata, a da samo jedan avion može da preveze i više od toga, praktično se može reći da je ukidanjem viza sa Iranom otvorena nova migrantska ruta koja je dovodila značajan broj ljudi. Jer nije tu samo bila reč o direktnim letovima iz Irana već i o ljudima koji su iz Irana dolazili letovima iz Turske”, rekao je Đurović. On je dodao da je to sve bilo u suprotnosti sa politikom EU i da je Srbija svojom odlukom, kao i dovođenjem snaga Fronteksa na granice, pokazala da usklađuje svoju politiku sa Unijom i pojačava interakciju sa EU po pitanju tog problema. Đurović je ukazao da je u osam meseci 2018. godine gotovo 1.100 ljudi iz Irana tražilo azil u Srbiji i da su po tome na trećem mestu, iza Pakistanaca i Avganistanaca, ali da te brojke ne ukazuju na pravu veličinu tog problema. Naveo je da je veliki broj Iranaca uspeo u nameri da se prebaci na teritoriju EU, a da su azil u Srbiji tražili samo oni koji nisu uspeli u tome ili koje su prevarili krijumčari i ostavili ih bez novca. Prema njegovim rečima, ukidanje viza sa Iranom pre godinu dana verovatno je bilo motivisano potrebom razvoja turizma, ekonomskih, privrednih, pa i političkih odnosa sa tom zemljom, ali da je tada propušteno da se sa Iranom sklopi i sporazum o readmisiji, koji bi olakšao vraćanje ljudi koji to zloupotrebljavaju. “Čim je prošle godine doneta ta odluka, već sutra su ljudi počeli da dolaze na aerodrom i traže azil. A karte su unapred bile rasprodate do septembra ove godine. Što znači da je definitivno postojala namera ljudi da dođu”, rekao je Đurović i dodao da će se posle odluke Vlade taj broj svakako smanjiti. On, međutim, navodi da u slučaju Irana nije bilo reči isključivo o zloupotrebi azilnih prava iz ekonomskih motiva, već da je bilo dosta onih koji su imali legitimnu potrebu za tim. “Iz naše prakse može se zaključiti da je značajan broj ljudi koji su dolazili zaista bio politički ili verski progonjen i oni su imali osnova da dobiju azil, ne samo u Srbiji nego i u EU. Recimo, disidenti tamošnjeg režima, ili oni koji su promenili religiju, a to se tamo kažnjava smrću. Zatim, ljudi koji dele sekularne zapadne vrednosti, pa trpe pritisak sredine, ili pripadnici LGBT populacije, ljudi koji pripadaju drugim osetljivim i ranjivim grupama i realno zaslužuju zaštitu”, rekao je Đurović.
Podsetimo, iz EU su stizale oštre kritike na račun Beograda zbog ukidanja viza građanima Irana, Evropski savet je u svom izveštaju od pre nekoliko meseci naveo da bi Srbija trebalo da se uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim zemljama izaziva zabrinutost. Da Srbija treba da uskladi viznu politiku sa EU piše i u Nacrtu izveštaja o Srbiji Dejvida Mekalistera, koji je u utorak usvojen na Spoljnopolitičkom odboru EU. Rasim Ljajić, ministar saobraćaja i turizma, za „Insajder“ je izjavio da je bezvizni režim Srbije objektivno bio ugrožen. On je naveo da se od 44.000 Iranaca koji su od ukidanja viza došli u Beograd, u domovinu nije vratilo oko 14.000.
