Petrović: Srbija još značajno zaostaje u privrednom rastu

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da taj savet procenjuje da će u budžetu za 2019. raspoloživa sredstva za podsticanje privrednog rasta biti u iznosu od oko 400 do 450 miliona evra i navodi da bi taj novac trebalo usmeriti u povećanje javnih investicija i smanjenje poreskih opterećenja na rad.

“Ta sredstva mogu da se potroše za podsticanje privrednog rasta, a polovina toga, oko 200 miliona, trebalo bi da se utroši na smanjenje poreza”, rekao je Petrović na Samitu EU-Jugoistočna Evropa. Najbolja politika bi, kako je naveo, bila da se smanji opterećenje na rad, sa 63 na 61 odsto. Preostala sredstva bi, istakao je, trebalo da se iskoriste za povećanje javnih investicija, jer je infrastruktura u Srbiji slaba, naročito u zaštiti životne sredine. “Ključno bi bilo da se u 2019. postave temelji za buduća ulaganja u zaštitu životne sredine”, rekao je Petrović i dodao da bi u Srbiji u tu oblast u narednih 15 godina bilo potrebno uložiti oko 10 milijardi evra.   Kazao je da su finansije stavljene pod kontrolu i da je budžet strukturno izbalansiran, ali da Srbija još značajno zaostaje u privrednom rastu za uporedivim zemljama. Naveo je da će ove godine rast biti preko četiri odsto BDP-a, a toliko je prognozirao i Fiskalni savet u decembru prošle godine. “To je tad bilo jasno zato što smo ove godine imali privremene efekte koji su gurali rast naviše, a to je dobra poljoprivredna sezona i bolje funkionisanje EPS-a, u odnosu na lošu poziciju 2017. Ako uzmete prosek te dve godine, to je rast oko tri do 3,5 odsto”, rekao je Petrović, napominjući da Srbija u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope  zaostaje za jedan procentni poen, jer te zemlje rastu preko četiri odsto. “Zadatak Srbije je da koristi fiskalnu politiku, kako bi podstakla ovaj rast. On mora da se poveća za jedan do dva procentna poena, ne samo da dostignemo centalnu i istočnu Evropu, već da je prestignemo”, rekao je Petrović. Prema njegovim rečima, realno povećanje mase plata zaposlenih u javnom sektoru u narednoj godini bilo bi od šest do sedam odsto, jer će toliko nominalno biti veći BDP. “Ne znači da sve plate u javnom sektoru treba da se povećavaju istim tempom, već bi to trebalo činiti prema platnim razredima, koje vlada najavljuje da će uvesti do kraja godine”, rekao je Petrović. Na pitanje koji bi resori trebalo da budu prvi gde će rasti zarade, kazao je da je analiza Fiskalnog saveta pokazala da najviše zaostaje zdravstvo.