U Sloveniji tužilaštvo odmah reaguje na novinarske priče o korupciji

Za razliku od Srbije, gde istraživačke priče u kojima novinari ukazuju na korupciju u javnom sektoru najčešće prođu bez ikakve reakcije nadležnih organa, u Sloveniji to nije slučaj. Prema rečima bivše novinarke i članice organizacije “Transparentnost Slovenija” Simone Habič, policija i tužilaštvo obavezno reaguju kada novinari ukažu na nezakonite radnje.

Umesto pokretanja istrage, novinarske priče o koruptivnim radnjama javnih funkcionera u Srbiji često završe “zaglavljene” u etru ili čak funkcioneri odgovore napadom na novinare, pišu “Južne vesti”. Funkcionerske “škode” koje i dan-danas na naštelovanim tenderima kupuju javna preduzeća i ustanove, sukobi interesa, sumnjive saradnje poput one između gradonačelnika Niša i sporne firme zadužene za “krpljenje” gradskih ulica, istraživanja KRIK-a o naštelovanom tenderu za elektronske dnevnike, sumnjiva kupovina stana ministra Aleksandra Vulina, zloupotreba službenih putovanja u niškoj Opštini Pantelej, namešteni tenderi za solarna drva, partijska zapošljavanja, kako podsećaju “Južne vesti”, samo su neke od priča koje direktno ukazuju na korupciju. Pa ipak, ne da nisu dobile sudski epilog, već mnoge nisu dobile ni „uvod“ u tužilaštvima. Habič ističe da u Sloveniji policija i tužilaštvo obavezno reaguju ako novinari dokažu korupciju. Ističe da je u Sloveniji možda najčuveniji primer novinarska priča o korupciji u političkim krugovima, vezana za izgradnju elektrane „Šoštanj“ bloka 6TE. Naime, nakon medijskih objava da je ovaj veoma vredan projekat koji finansira Evropska investiciona banka „obavijen“ korupcijom, u Sloveniji je podignuto više od 10 optužnica za krivična dela pronevere od 285 do 350 miliona evra. Habič kaže da i slovenački političari pokušavaju da izbegnu odgovornost i novinare, ali za razliku od Srbije, u ovoj nekadašnjoj republici SFRJ, pravosuđe radi svoj deo posla.