Poverenik: “Izuzetno loš tekst Nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti”

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da je korektno to što je Ministarstvo za evropske integracije objavilo mišljenje i komentare Evropske komisije o Nacrtu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ocenio da taj Nacrt sadrži izuzetno loš tekst, praktično neprimenljiv.

“To što je Ministarstvo za evropske integracije dalo na uvid NVO Partneri za demokratske promene Srbija, odnosno javnosti dokument koji sadrži mišljenje i komentare EK o Nacrtu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, je korektan potez kako sa stanovišta prava javnosti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama tako i sa stanovišta proklamovane i očekivane transparentnosti procesa pridruživanja”, izjavio je Šabić.

“Ovo posebno u okolnostima u kojima je Ministarstvo pravde mesecima uskraćivalo javnosti sadržinu ovog dokumenta, čak i tvrdilo da dokument ne postoji”, ističe Šabić.

Poverenik je pozvao Ministarstvo pravde da dokument, preveden na srpski, objavi na svojoj Internet prezentaciji, navodeći da se radi o dokumentu koji se sastoji iz dva dela.

“Prvi deo sadrži najvažnije, kapitalne, načelne, opšte komentare, dok drugi sadrži konkretne, tehničko redakcijske predloge za poboljšanje pojedinih članova zakona”, objasnio je Šabić.

Prvi deo je, kako je rekao, “Ministarstvo pravde očigledno ignorisalo”, a izražava primedbe koje je na suštinu,
strukturu i jezik zakona stavio ne samo on već i niz drugih učesnika u javnoj raspravi.

“Tekst zakona predviđa ogroman broj, više desetina izuzetaka od prava koja ‘jemči’ i neizbežno ostavlja utisak da je pisan više u interesu ‘bezbednosnih sturktura’ nego u interesu prava građana”, rekao je Šabić i dodao da je “jezik koji se koristi konfuzan, izuzetno teško čitljiv i nerazumljiv”:

“Reč je o zakonu koji se bavi fundamentalnim ljudskim pravom, što podrazumeva da treba da bude jasan većini građana. Za ovaj tekst se to nikako ne može reći. On je čak teško čitljiv i shvatljiv i za pravnike koji se bave ovom materijom, za šta je dobar primer npr. pravno doslovno rogobatna odredba člana 40 Nacrta”, rekao je Šabić.

Poverenik je ocenio da kapitalne primedbe iznete u mišljenju EK važe i za poslednju verziju Nacrta zakona:

“Nacrt predstavlja izuzetno loš tekst i to je i danas, iako je nekoliko puta korigovan. I s normativnog i s funkcionalnog stanovišta, on je na veoma niskom nivou, i što je najvažnije, praktično je neprimenljiv”, kazao je Šabić.

Podsetimo, Poverenik je još 18. jula ocenio da je i poslednja verzija Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti “ostala ispod potrebnog minimalnog i prihvatljivog nivoa”, dok je Ministarstvo pravde saopštilo da Nacrt predstavlja “usaglašen tekst sa komentarima Evropske komisije i Eurojust”.

Potom, početkom avgusta, Šabić je saopštio da je “u gruboj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije da Ministarstvo pravde više meseci uskraćuje uvid u sadržinu mišljenja koje je od Evropske komisije dobijenom povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti”.

Nakon objavljivanja poslednje verzije Nacrta zakona, Ministarstvo pravde je organizaciji Partneri za demokratske promene poslalo samo delove elektronske prepiske sa EK, dok je Ministarstvo za evropske integracije ovoj organizaciji dostavilo traženu dokumentaciju – mišljenje Evropske komisije o usklađenosti Nacrta zakona sa relevantnim dokumentima Evropske unije.

Tu dokumentaciju je EK Ministarstvu za evropske integracije dostavila krajem aprila, dok je 1. juna Ministarstvo pravde saopštilo da “još uvek nije dobijeno” mišljenje EK na Nacrt zakona.