Zahtevi medijskih udruženja Koordinacionom telu Vlade
“Uprkos izričitom stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša situacija na medijskoj sceni, to se, od početka dijaloga sa Vladom Srbije i saradnje na izradi nove medijske strategije, u praksi još nije dogodilo”, piše u saopštenju šest medijskih udruženja, u kome koordinacionom telu Vlade za saradnju sa medijima postavljaju 13 zahteva.
“Stanje je svakodnevno sve komplikovanije i proizvodi loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani. Zato je neophodno da vlast u Srbiji, brzim i efikasnim rešavanjem zahteva predstavnika Tima za dijalog, i na delu pokaže političku volju da se medijska scena dovede u red i unapredi”, piše u saopštenju, uz očekivanje da Vladino Koordinaciono telo u septembru obavesti Tim za dijalog šta je preduzelo po njihovim zahtevima.
“Predstavnici vlasti (treba) hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, ‘strane agente’ i ‘izdajnike'”, prvi je zahtev Tima za dijalog, u kome su predstavnici NUNS, NDNV, Asocijacije medija, ANEM, Asocijacije Lokal pres i Asocijacija onlajn medija.
Dalji zahtevi odnose se na prestanak ugrožavanja rada nezavisnih medija (posebno Južnih vesti) od strane poreskih i drugih inspekcija, da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom (tužba ministra Stefanovića protiv Peščanika), da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, da vlast hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medija, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu.
“Očekujemo od državnih organa da oštro i javno osude ovakvu medijsku praksu, kao i da upotrebe ovlašćenja iz Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima protiv nje”, piše u saopštenju.
Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su novinarska i medijska udružeja imala veoma ozbiljne probleme sa resornim ministarstvom, kaže se u saopštenju i dodaje da je ministar “nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradi medijske strategije, čime je ugrozio proces medijskih reformi”.
Država treba hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika, a vlast na svim nivoima treba hitno da “prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustavi katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja”.
Od Koordinacionog tela se traži još i da “u najkraćem roku da dostavi predstavnicima Tima za dijalog kompletnu informaciju i taksativni spisak svih izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu od strane institucija javnog sektora u periodu od početka 2016. godine do danas”, da hitno pokrene postupak izmene podzakonskih akata, prema preporukama novinarskih i medijskih udruženjima, da se “hitno izjasni o lošem radu Saveta REM i pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom”, kao i da “hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”.
“Hitno je potrebno u javnu sferu vratiti dijalog o važnim društvenim pitanjima. Vlast je dužna da gaji kritičko mišljenje kao javno dobro, kao i da, posebno u javnim medijskim servisima, pod ravnopravnim uslovima omogući pristup svim akterima političke i društvene scene. Potrebno je odmah, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike, nezavisnost izvora finansiranja, zabraniti svaki oblik cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i
demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Neophodno je da se Koordinaciono telo izjasni o događanjima na RTV, od smene urednika i novinara 2016. godine do danas, koji su izazvali veliku pažnju javnosti”, zaključuje se u saopštenju medijskih udruženja koja su u Timu za dijalog.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović izjavio je za N1 da “Vlada ima mogućnost da poboljša stanje na medijskoj sceni, imaju alate, a dovoljno bi unapredili medijsku scenu i samo da je malo ostave na miru – to bi bio veliki pomak”.
Istog dana kada su udruženja saopštila svoje zahteve, u Beogradu su se sastali predsednik Srbije
Aleksandar Vučić i šef Misije OEBS u Beogradu Andrea Oricio.
“Šef Misije OEBS zadovoljan je ‘konstruktivnim pristupom radne grupe (za izradu medijske strategije), jer se na svakom sastanku ostvari određeni napredak”, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.