Reakcije na Vučićev predlog o “razgraničenju” na Kosovu
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se zalaže za razgraničenje sa Albancima na Kosovu i Metohiji – mada nije razjasnio šta pod tim pojmom podrazumeva – u petak i tokom vikenda stigle su brojne reakcije na ovu izjavu, što iz zemlje, što iz inostranstva.
Najpre su u petak, 10. avgusta bivši visoki predstavnici međunarodne zajednice u BiH Karl Bilt i Volfgang Petrič izneli svoje – oprečne – stavove o ovoj temi. Karl Bilt je u Vašington Postu napisao da podelu Kosova doživljava kao “opasnost za ceo region” i “otvaranje Pandorine kutije”, odnosno kao “igranje sa vatrom” koja može biti opasnost za ceo region.
“Do sada, politika i EU i SAD bila je veoma jasna: granice kakve su bile u staroj Jugoslaviji treba da ostanu na mestu, a rešenja treba tražiti u njihovom okviru. Daljom balkanizacijom Balkana region bi se otvorio za nove konflikte i prolivanje krvi”, napisao je Bilt.
Sa druge strane, austrijski diplomata Volfgang Petrič nije koristio nijedan od termina koji su trenutno u opticaju – ni podelu ni razgraničenje – već “administrativnu kozmetičku korekciju”.
“Ako do toga uopšte dođe, reč je o manjim kozmetičkim korekcijama koje bi uticale na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice. Te kozmetičke korekcije neće menjati etničku strukturu bilo koje države, te stoga neće biti mesta negativnim efektima. U pitanju je ‘novi realizam’ Balkana… Stoga, podržimo dogovor na liniji Tači-Vučić. Bolno sam svestan, to je
razočaranje za nas stare ‘balkanske kuke’. Ali hej, vremena se menjaju”, napisao je Petrič, dodajući da bi da takve administrativne korekcije važile samo za Kosovo, a ne i za ostale zemlje u regionu.
Potom je u subotu predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izavio da razgraničenje sa Kosovom, predstavlja “precrtavanje granica i trajno otuđenje dela teritorije zemlje i predstavlja “Kosovo kao članicu UN u roku od šest meseci, a u roku od nekoliko godina – Veliku Albaniju”.
“Jedna zemlja koja ima više etničkih manjina, ukoliko odluči da se ‘razgraniči’ sa jednom od njih, to neće biti poslednja manjina sa kojom će se razgraničavati. Tome neće biti kraja”, rekao je Jeremić.
A predsednik Pokreta Dveri Boško Obradović napisao je na Tviteru “da zbog izjava o razgraničenju na Kosmetu protiv Aleksandra Vučića hitno treba da bude pokrenut krivični postupak zbog kršenja Ustava i da bude opozvan sa funkcije predsednika” i pozvao “časne oficire Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova da reaguju i uhapse Predsednika Srbije zbog kršenja Ustava, gaženja predsedničke zakletve i narušavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije”.
Potom je u nedelju predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao da bi “četiri opštine sa severa trebalo da se reintegrišu u sastav Srbije, da se obezbede najviši međunarodni standardi za zaštitu srpskog naroda na Kosovu i crkvene imovine kao i da se za nju traži neka vrsta eksteritorijalnosti”.
Podsetimo, London i Berlin su u petak saopštili da su protiv “korekcija granica”, dok se u izjavi Stejt departmenta za RSE navodi se da SAD snažno podržavaju dijalog između Beograda i Prištine uz pomoć EU, a sada je vreme da strane budu kreativne i fleksibilne.
Takođe, Evropska komisija je saopštila da trajno rešenje za Kosovo mora biti u skladu s međunarodnim pravom, a portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Moskva ostaje dosledna kada je reč o Kosovu, ali će podržati dogovor koji je dobar za Srbiju i podsetila da “postoji Rezolucija 1244 (SB UN) koju niko nije ukinuo”.
Ujedno, organizacije civilnog društva iz Srbije i sa Kosova u subotu su ponovo uputile otvoreno pismo visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini u kojem je pozivaju da se “nedvosmisleno izjasni protiv podele Kosova ili razmene teritorija između Kosova i Srbije na etničkom principu” jer, kako su ukazali, taj princip je u više navrata gurnuo region u krvave sukobe.