Erdogan: “Ako oni imaju svoj dolar, mi imamo narod, imamo Alaha”

Vrednost turske lire naglo je pala, dovodeći u pitanje finansijsku stabilnost zemlje, pošto su investitori zabrinuti zbog neortodoksne ekonomske politike predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i spora sa SAD koji je doveo do sankcija.

Turska valuta je pala 66 odsto od početka godine, što je poskupelo robu u Turskoj, a i uzdrmalo poverenje stranih investitora. Jedan od razloga je sukob sa SAD oko zatvorenog američkog sveštenika u Turskoj koja ga optužuje za špijunažu i terorizam u vezi s pokušajem puča pre dve godine. Vašington traži oslobađanje sveštenika i uveo je finansijske sankcije dvojici turskih ministara, a upozorio je i na moguće dodatne kazne. Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će udvostručiti tarife na uvoz čelika i aluminijuma iz SAD. On je odluku o povećanju carina na aluminijum na 20 odsto, a čelika čak 50 odsto, objavio na Tviteru, uz napomenu da turska lira ubrzano pada u odnosu na snažan dolar. Investitori su zabrinuti i zbog Erdoganove ekonomske politike, jer on vrši pritisak na centralnu banku da ne podiže kamatne stope kako bi se nastavilo podsticanje privrednog rasta. Erdogan tvrdi da više kamate vode većoj inflaciji, što je u suprotnosti s onim što kaže standardna ekonomska teorija.

Inače, Erdogan je juče pad valute predstavio kao “kampanju” da se našteti Turskoj i pozvao narod da ne brine. “Ako oni imaju svoj dolar, mi imamo narod, imamo Alaha”, rekao je turski predsednik. Prošle nedelje, Erdogan je pozvao Turke da prebace strane valute i zlato u liru kako bi pomogli turskoj valuti. A ministar finansija Berat Albajrak, koji je Erdoganov zet, objavio je juče novi ekonomski model zemlje, napominjući da je među temeljnim principima održavanje efektivnije i sigurnije komunikacije sa svim pravnim licima s udelom u tržištu, kao i osiguranje pune nezavisnosti monetarne politike. Pad vrednosti valute posebno je  bolan za Tursku zato što veliki deo svog privrednog rasta finansira stranim investicijama. Padom lire, povećava se i dug turskih kompanija i domaćinstva koja imaju dug u stranoj valuti. Zajedno s inflacijom od skoro 16 odsto, to je je nanelo dosta štete turskoj privredi. Strani investitori bi mogli povući svoj novac, što bi pojačalo pad valute i verovatno dovelo do finansijske nestabilnosti. Turske nevolje odrazile su se i na svetska tržišta i gurnule nadole berzanske indekse, dok su ojačale dolar, koji trgovci kupuju u vreme kriza. Evro je pao na najniži nivo prema dolaru u poslednjih 13 meseci, pošto je “Fajnenšal tajms” javio da je Evropska centralna banka zabrinuta za moguće gubitke u bankama iz evrozone koje rade u Turskoj. Analitičari ocenjuju da bi moglo biti gubitaka za banke, ali da turski ekonomski problemi ne predstavljaju veliku pretnju za Evropu ili druge velike privrede, kao što su SAD.