NVO pozvale Mogerini da reaguje na priče o podeli Kosova

Predstavnici više od 35 organizacija civilnog društva iz Srbije i sa Kosova pozvali su visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini da se nedvosmisleno izjasni protiv podele Kosova ili razmene teritorija između Kosova i Srbije na etničkom principu.

“Sve češći nagoveštaji mogućnosti prekrajanja granica šalju vrlo opasnu poruku, kako građanima Srbije i Kosova, tako i celom regionu, da postoji realna mogućnost legitimisanja opasnog pricipa etničkog vlasništva nad teritorijom – principa koji je ovaj region u nekoliko navrata gurnuo u krvave sukobe”, navodi se u pismu. Ocenjuje se da bi ovakav razvoj događaja neminovno proizveo lančanu reakciju i u drugim balkanskim državama i doveo do brojnih zahteva za promenama granica na Balkanu, što otvara vrata novim sukobima. “Takođe, Srbima i Albancima koji žive na ‘pogrešnoj strani’, ovim bi se poslala poruka da treba da se presele u ‘svoju’ etničku državu što bi moglo da dovede do još jednog egzodusa stanovništva na Balkanu”, ističe se u pismu. Organizacije civilnog društva pozvale su međunarodnu zajednicu, ali pre svega vlasti u Srbiji i na Kosovu da se tokom pregovora posvete stvaranju najboljih mogućih uslova za život svih stanovnika Kosova, obezbeđivanju pretpostavki da se zločini iz prošlosti ne ponove i stvaranju uslova za razvoj pravnih i demokratskih sistema vlasti. “Samo takvi pregovori su garancija za bezbedan i dostojanstven život svih ljudi, bez obzira na nacionalne ili bilo koje druge različitosti”, ocenjuje se u pismu Federiki Mogerini. Takođe, pozvani su svi akteri, domaći i međunarodni, da se aktivno suprotstave pokušajima uvođenja etničkog principa kao vrhovnog u izgradnji država na Balkanu. Organizacije napominju da već decenijama pokušavaju da unaprede komunikaciju i saradnju dve zajednice, misleći pre svega na dobrobit ljudi koji žive u Srbiji i na Kosovu i na budućnost celog regiona. Pismo Federiki Mogerini potpisali su, između ostalih, Helsinški odbor za ljudska prava, YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda i Prištine, Sandžački odbor za ljudska prava, Kosovska ženska mreža i Let’s Do It Peja.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je juče da je suština ovog pisma samo u tome da neko drugi prizna nezavisnost Kosova.”Ja ću se boriti za mnogo više od toga i tražiću da Srbija dobije mnogo više od onoga što su oni pismom tražili od Mogerini”, kazao je Vučić. Rekao je da ne može da komentariše takvo pismo, da ga smatra delom unutaršnjeg dijaloga, iako su ga neki izneli izvan granica, a na samo pitanje primetio je: “Kad Kandić i Amfilohije misle isto, ili Biserko i Boško Obradović…”. Kako je rekao, poštuje one koji su pismo potpisali i one koji su ga podržali, a još više poštuje one koji to pismo nisu potpisali.