Proširena nadležnost Komisije za istraživanje ubistava novinara

Vlada Srbije donela je juče odluku o proširenju nadležnosti Komisije za istraživanje ubistava novinara na slučajeve ubistava i nestanaka novinara na Kosovu i Metohiji u periodu 1998. do 2001. godine i ubistava novinara u sukobima u SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine.

Kako prenosi UNS, ova odluka doneta je nakon istraživačkog rada i izveštavanja UNS o statusu istraga ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na KiM u periodu od 1999. do 2005. godine,. “Odluka o proširenju zadataka Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara, doneta je kako bi se kroz koordinaciju službi Republike Srbije, saradnju sa novinarima i kroz saradnju sa sličnim institucijama iz regiona, nastavila borba protiv nekažnjivosti ubistava novinara i kako bi se doprinelo rasvetljavanju ubistava novinara u sukobima u SFRJ u periodu 1991-1995. godine, i u kidnapovanjima i ubistvima novinara u AP Kosovo i Metohija u periodu 1.1.1998. do 31.12.2000. godine“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. U njemu se ističe i da su „izabrani i novi članovi Komisije koji predstavljaju Tužilaštvo za ratne zločine i Službu za ratne zločine MUP-a Srbije“. Predsednik Komisije Veran Matić za UNS je kazao da je odluka Vlade veoma važna za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara. “Ova odluka je odgovor na podatke UNS o više od 40 ubijenih i nestalih novinara sa prostora Srbije u proteklom periodu. I pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, BiH i AP Kosovo i Metohija“, rekao je Matić. Istakao je da „nije bilo ni ozbiljnijih pomaka u saradnji tužilaštava, policija i drugih institucija, a posebno, nije bilo fokusa na slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara“. „Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP-a predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara. Razotkrivanje sudbine novinara sa prostora Srbije ovim dobija nove mogućnosti“, naglasio je Matić. On je dodao da se nada da će i međunarodni Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka prihvatiti da je u Srbiji bilo i drugih žrtava, pored ubistva Slavka Ćuruvije, “odnosno da će najzad na svoj spisak nastradalih novinara i medijskih radnika staviti i 16 ubijenih medijskih radnika RTS i da će, na taj način, dati bitan doprinos borbi protiv nekažnjivosti, jer bi takvo priznanje omogućilo da se naprave efikasnije akcije u prikupljanju podataka o tome ko je izdao naređenje za bombardovanje jedne medijske kuće, po prvi put u istoriji“. Matić je istakao da je „nemoguće očekivati da je sve slučajeve moguće rešiti preko angažmana jedne Komisije, ali je veoma važno da se uspostave mehanizmi koji su pokazali svoju efikasnost i na širem planu, u okvirima pravnih standarda i uz snažno izraženu političku volju da se razjasne sudbine ubijenih i nestalih novinara“. “Ova aktivnost je veoma važna u vremenu kada raste broje pretnji i napada na novinare i kada imamo rast procenata nekažnjivosti. Svaki nerešeni napad na novinare predstavlja novo ohrabrenje, dok svaki napor u rešavanju tih slučajeva predstavlja temelj za sprečavanje takvih napada u budućnosti“, rekao je Matić.