Šabić: Protekla godina verovatno najteža za instituciju poverenika
Prošla godina verovatno je bila najteža za rad institucije poverenika u svih proteklih 13 godina, saopštio je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Istakao je da je Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2017. godini dostavljen Skupštini Srbije, ali i predsedniku Republike, zaštitniku građana i Vladi Srbije i istaknut na sajtu poverenika. Navodi se da je to i najverovatnije poslednji izveštaj koji podnosi aktuelni poverenik Rodoljub Šabić. Kako se napominje, rad poverenika bio je dodatno otežan činjenicom da su njegove aktivnosti, koje nisu bile afirmativne za organe vlasti, odnosno zakonske mere koje je preduzimao, veoma često izazivale potpuno neosnovane kritike, nedostojne insinuacije “čak i očigledne laži, ili su, što je još gore, nadležni organi odbijanjem saradnje sa poverenikom onemogućavali da on preduzima mere propisane zakonom”. Šabić je naveo da je 2017. okončana činjenicom koja je „zaista neobjašnjiva“, odnosno parlament je utvrdio budžet u kome su sredstva za plate zaposlenih u službi poverenika utvrđena u iznosu koji je nedovoljan za već postojeći broj zaposlenih. “To, imajući u vidu da se u svim programskim dokumentima Vlade i Narodne skupštine, kao i u Akcionom planu za Poglavlje 23 proklamuje jačanje kadrovskih resursa ove institucije, deluje doslovno kao groteska”, piše u izveštaju. Šabić je dodao da ni 2017, treću godinu uzastopce, Skupština nije razmatrala godišnje izveštaje poverenika. Štaviše, kao i prošle godine, drugi put za 13 godina postojanja i delovanja institucije poverenika, čak ni “matični” skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije razmatrao poverenikov izveštaj. Ističe se da je vrlo zabrinjavajuće i održavanje hroničnih problema u vezi sa ostvarivanjem prava javnosti na informacije o krupnim ekonomskim potezima države, odnosno organa vlasti o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima. “Ovi problemi su, uz ozbiljne povrede prava javnosti, imali i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je i u 2017. godini potvrđeno hronično lošom ocenom i pozicijom naše zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije”, piše u izveštaju. Naglašava se da je poverenik u 2017. rešio praktično isti broj predmeta koliko je primio novih, primljena su 10.832 nova predmeta, a poverenik je okončao postupak u 10.797 predmeta (za trećinu više u odnosu na prethodnu godinu). U narednu, 2018. godinu preneto je 4.107 predmeta po kojima postupak nije završen. “Razlog ovako velikog broja nerešenih predmeta jeste dugogodišnji rad poverenika sa nedovoljnim kapacitetima i stalni priliv velikog broja novih predmeta”, navodi se u izveštaju.
