Fiskalni savet: Javne finansije Srbije još nisu bezbedne

Javne finansije Srbije i pored odličnog, izbalansiranog budžeta još nisu potpuno uređene, niti podsticajno utiču na privredni rast, po kome Srbija znatno zaostaje za zemljama Centralne i Istočne Evrope, naveo je Fiskalni savet u radnom materijalu pripremljenom za “Kopaonik biznis forum”, koji je počeo juče.

Najvažniji cilj fiskalne politike koji bi predupredio buduće rizike i omogućio ubrzanje privrednog rasta jeste, kako je procenjeno, “da izbalansirani fiskalni rezultat postane nova normalnost u narednih pet do sedam godina”. “Uz to je potrebno i da se isprave ključni nedostaci dosadašnje fiskalne politike, odnosno da se sprovedu neophodne reforme javnog sektora i unapredi poslovni ambijent, pre svega u oblasti vladavine prava”, preporuka je Fiskalnog saveta. Navodi se da je fiskalna konsolidacija u Srbiji u 2017. godini postignuta neplaniranim uštedama budžeta od preko 2,3 milijarde dinara, usled većih prihoda i manjih rashoda za kamate. Kako se napominje, premda zasluga i za ova neplanirana poboljšanja jednim delom pripada Vladi Srbije zbog suzbijanja sive ekonomije, prvenstveno na akcizne proizvode, veći deo ovih fiskalnih poboljšanja, po oceni Fiskalnog saveta, ipak je došao spolja, kao posledica povoljnih međunarodnih činilaca, pada cena nafte i gasa, smanjenja kamatnih stopa u Evropi i snažnog ekonomskog oporavka EU sa kojom je Srbija čvrsto povezana preko izvoza i stranih direktnih investicija. “Prvobitno planirane mere štednje praktično su se svele jedino na umanjenje penzija i plata u javnom sektoru”, naveo je Fiskalni savet i dodao da to umanjenje jeste bilo neophodno, ne samo zbog preko 500 miliona evra godišnjih ušteda koje su bile presudne za neposredno izbegavanje krize, već i zbog toga što su time penzije i plate u javnom sektoru približno svedene na nivo koji privreda Srbije može dugoročno da finansira i ubuduće povećava u skladu sa svojim rastom.

Napominje se da javne finansije Srbije još nisu “bezbedne”, jer je javni dug i dalje previsok, trenutno je preko 60 odsto BDP-a, a za zemlje poput Srbije, gornja granica održivog javnog duga je oko 50 odsto BDP-a. “Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći, dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana”, naveo je Fiskalni savet.