Šabić: Tužilaštvo da dostavi informacije o predmetu Malog

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić naložio je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da novinarki portala “Pištaljka” dostavi informacije u vezi s predmetom koji se vodi u Tužilaštvu protiv gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Poverenik je rešenjem naložio da se dostavi broj predmeta, zbog kojih krivičnih dela se vodi, u kojoj fazi se nalazi, koje radnje je Tužilaštvo preduzelo, da li i kada je Mali saslušan, šta je Tužilaštvo preduzelo povodom izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije iz avgusta 2016.  Prema rešenju poverenika, novinarki “Pištaljke” treba dostaviti i informacije kada je Tužilaštvo dobilo izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca o kontroli finansijskih aktivnosti Siniše Malog koju je Uprava vršila po prijavi “Hipo Alpe-Adria banke” iz 2009. godine i šta je preduzelo. Više javno tužilaštvo prethodno je odbilo zahtev novinarke “Pištaljke” uz obrazloženje da je reč o predmetu formiranom na osnovu izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, koji se vodi pod oznakom “strogo poverljivo”, zbog čega je poverenik podneo žalbu. Šabić je naveo da tokom postupka Tužilaštvo nije pružilo nikakav dokaz i konkretnu informaciju zašto je predmet klasifikovan kao “strogo poverljivo”.  On je dodao da Tužilaštvo nije navelo ni koji organ je navodno izvršio klasifikaciju, ni kada, a nije ni iznelo nikakav dokaz da uopšte postoji odluka o utrđivanju poverljivosti, što je obavezno prema Zakonu o tajnosti podataka. Kako je istakao poverenik, Tužilaštvo čak i da je iznelo dokaze o klasifikovanju informacija kao “strogo poverljivih”,  prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bilo je dužno da dokaže da bi odavanjem traženih informacija mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom. “Tvrdnja da bi po interese Republike Srbije, zbog saopštavanja javnosti informacija o broju predmeta ili o tome da li je Tužilaštvo nešto preduzimalo povodom sumnji u zakonitost sticanja imovine ili izvršenja krivičnog dela od strane bilo kog funkcionera, mogla nastupiti bilo kakva, a pogotovo ‘teška šteta’, sasvim očigledno je u sukobu ne samo s pravnom, nego i elementarnom logikom”, naveo je Šabić.