Stranci teže do zemljišta u Srbiji
Najavljenim promenama propisa o poljoprivrednom zemljištu stranim državljanima biće otežano da steknu plodne oranice u Srbiji, ali je pitanje da li će to podržati EU jer su neke odredbe strože od evropskih, piše N1.
Prema predlogu izmena zakona koji je 14. avgusta ušao u skupštinsku proceduru, državljanin EU može da stekne poljoprivredno zemljište u Srbiji ukoliko je najmanje deset godina stalno nastanjen u lokalnoj samoupravi u kojoj želi da kupi zemljište. Uslov je i da najmanje tri godine obrađuje poljoprivredno zemljište, da ima registrovano gazdinstvo i poljoprivrednu mehanizaciju u vlasništvu.
“U nekim zemljama je bio zahtev da se živi u samoj državi određeni broj godina – pet, sedam ili deset. Što je sasvim u redu, i kod nas stoji deset. Ali možda ne mora da živi baš u toj jedinici samouprave, pošto ja kao državljanin Srbije koji živi u Beogradu, mogu da kupim nešto u Novom Sadu. To je jedna od restriktivnijih mera za koje je pitanje da li su nužno potrebne”, rekao je za N1 Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.
U predlogu zakona koji je 4. avgusta usvojila Vlada, navodi se i da se ovim zakonom u potpunosti ispunjavaju obaveze iz SSP-a, ali i da evropska administracija nije konsultovana tokom procedure.
Da podsetimo, Srbija menja zakon jer po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) od 1. septembra 2017. počinje primena odredbi koje izjednačavaju prava građana Srbije i građana EU pri kupovini srpskog poljoprivrednog zemljišta.
