“Srbija prva po stopi relativnog siromaštva u poređenju sa zemljama EU”

U Srbiji se četvrtina stanovništva sa mesečnim primanjima od 15.400 dinara nalazi u stanju relativnog siromaštva, pa je zemlja prva na listi po siromaštvu ako se poredi sa zemljama EU.

Ovo je juče kazao profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko, na predstavljanju novog broja stručnog časopisa Monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS), koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN). Kako je naglasio Arandarenko, siromaštvo se još određuje na osnovu pretpostavki iz Strategije za smanjenje siromaštva urađene pre 15 godina. “U Srbiji se siromaštvo meri, ne kroz evropski koncept relativnog siromaštva, što podrzumeva primanja manja od 60 odsto nacionalnog proseka, već kroz apsolutno siromaštvo koje se definiše potrošačkom korpom u kojoj je minimum namirnica za preživljavanje”, rekao je Arandarenko. Koncept relativnog siromaštva, prema njegovim rečima, podrazumeva da je za smanjenje siromaštva neophodan, ne samo privredni rast, nego i smanjenje nejednakosti u dohocima kako bi što više ljudi moglo da učestvuje u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu zemlje. “Ako se poredi sa zemljama EU, a listi priključi i Turska, Srbija je na prvom mestu po stopi relativnog siromaštva, a iza nje su Bugarska, Portugalija i Makedonija”, rekao je Arandarenko. Dodao je da je 2016. godine stopa apsolutnog siromaštva stanovništva sa dohotkom ispod 11.700 dinara bila 7,3 odsto, a u ekstremnom siromaštvu je bilo od jedan do 1,5 odsto stanovnika. Arandarenko je rekao da apsolutno siromaštvo nije karakteristika samo nerazvijenih zemalja, već da je u Americi, čija je potrošačka korpa hrane mnogo bogatija, izmerena stopa tog siromaštva od 12,7 odsto. Današnja socijalna politika, kako je istakao docent Pravnog fakulteta u Beogradu Danilo Vuković, podređena je ekonomiji, kao i u Strategiji za smanjenje siromaštva koja je prestala da važi, a njene osnovne pretpostavke nisu ispunile očekivanja da će se efekti ekonomskog rasta preliti na siromašne i poboljšati njihov položaj. “Danas se socijalne politike ne bave uzrocima siromaštva ili slabog obrazovanja i otklanjanja uzroka, već se nude ista rešenja kao i pre 15 godina, a to znači da ni ova Vlada nema jasnu viziju za delotvornu socijalnu politiku koja se između ostalog postiže i jačanjem političke moći glasa onih grupa koje su posebno pogođene”, rekao je Vuković. Napomenuo  je da je strategija za smanjenje siromaštva bila proizvod onog vremena, a da bi sada trebalo povesti dijalog “kako da se otklone ograničenja i sektorske politike smanje neravnopravnost, pa da, na primer, obrazovanje postane jednako dostupno i siromašnoj deci”.