“Srbija nije postigla značajan napredak u poglavljima 23 i 24”

U periodu od oktobra prošle do marta ove godine Srbija nije postigla značajan napredak u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravdu, slobodu, bezbednost, pravosuđe, a stanje u nekim oblastima je čak i pogoršano.

Ukoliko se ne ubrza tempo u sprovođenju akcionih planova, a fokus ostane na formi, umesto na suštini, malo je verovatno da će Srbija ispuniti sve obaveze i postati članica Evropske unije do 2025. Ovo je zaključak izveštaja o napretku Srbije u pomenutom periodu koji je predstavila koalicija “prEUgovor”. Jedna od ključnih novina u strategiji proširenja, kako je istakla Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jeste jasna namera EU za proširenjem, s obzirom na to da je Evropska komisija (EK) početkom februara objavila dokument o perspektivi proširenja za Zapadni Balkan, u kome je upravo 2025. označena kao godina pristupanja Srbije. Međutim, još je važnije to što se u ovom dokumentu prvi put identifikuje element “zarobljene države“, na šta organizacije civilnog društva već godinama upozoravaju. “Još jedna ključna novina je ta što se prvi put pravilno dijagnostikuje problem ‘zarobljene države’, u kojoj određene neformalne grupe zloupotrebom izvlače javne resurse”, kazala je Stojanović Gajić i dodala da ta dijagnoza nije ispraćena rešenjima kojima bi se ona predupredila. Fenomen „zarobljene države“ Branko Čečen iz CINS-a ilustrovao je na primeru prekomernih kontrola medijskih kuća, među kojima su trenutno na udaru “Južne vesti”, a o ovim inspekcijama konkretno se govori i u izveštaju EK. Međutim, uprkos tom izveštaju, naglasio je Čečen, i dalje dramatično slabi finansiranje medija, dok „od istraživačkog novinarstva neće ostati ništa“. “Srbija može do 2025. da uđe u EU samo u radikalnoj suprotnosti. Ja ne vidim u stvari kako će ona ući”, zaključio je Čečen, a prenosi “Danas”. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra naglasila je da je sve što se tiče rodne ravnopravnosti u zastoju i skrenula pažnju najpre na protivustavne izjave predsednika države dok je govorio o merama za podsticanje nataliteta. “Posebno zabrinjavaju obavezne procedure u vezi sa abortusom, koje će podrazumevati savetovanje sa sveštenicima, psiholozima, koje će za posledicu imati i lekarske ‘prigovore savesti’, a potom smanjenje broja sigurnih mesta za obavljanje abortusa, što će direktno ugroziti zdravlje žena”, navela je Ignjatović. Zlatko Minić iz “Transparentnosti Srbija” ukazao je na primere iz oblasti pravosuđa, gde se o ustavnim amandmanima raspravlja u atmosferi u kojoj predstavnici vlasti vređaju profesionalna udruženja i odbacuju njihove kritike, dok je Miroslava Jelačić Kojić iz “Grupe 484” govorila o migracionoj politici i zakonima o azilu i strancima.