“Vlast ne zanima mišljenje struke”

Izvršnu vlast ne zanima šta misli struka, iz dva razloga – zato što znaju da im neće odgovarati njeno mišljenje, pa ne žele da ga čuju i zato što ih stvarno ne zanima mišljenje struke.

Ovo je rečeno juče na skupu „Struka namerno zapostavljena u donošenju Ustava i zakona“, u organizaciji Grupe za slobodu medija. U javnoj diskusiji učestvovali su predstavnici pravosudne, medijske i obrazovne profesije “radi odbrane postignutih prava i sloboda u ovim oblastima”. Sudija Apelacionog suda Dragana Boljević napomenula je da oko radnog teksta ustavnih amandmana postoji nepodeljeno mišljenje pravne struke i da svi traže povlačenje amandmana iz procedure. Istakla je da su takav stav iznele pravosudne institucije, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, dodajući da to zastupaju i sudovi koji su održali kolegijume i naveli da se radi o tekstu koji je „nepopravljiv i na nedopustivo niskom nivou“.Tužilac Radovan Lazić smatra da je cilj takvih ustavnih amandmana da potpuno uruši poverenje građana u pravosuđe. Novinarka Tamara Skrozza ukazala je da je situacija u novinarstvu mnogo lošija od one u pravosuđu, jer je tamo struka ujedinjena, dok u medijima to nije slučaj. Ocenila je da je nezavisno regulatorno telo REM „leglo korupcije, državnog pritiska, crna jama medijske situacije i najveće zlo medijske scene“, dodajući da je svih devet članova izabrano pod političkim pritiskom. Novinarka Danica Vučenić rekla je da je opozicija u Srbiji devastirana, što svojom zaslugom, što trudom i radom vladajuće stranke, dok su mediji pod ekonomskim, političkim i pravnim pritiskom, a u sličnoj situaciji su i profesije u pravosuđu i obrazovanju. Naučni saradnik Milovan Šuvakov podsetio je na izmene seta obrazovnih zakona iz septembra, kojima je smanjena autonomija i uloga univerziteta, poput sastava Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ili nekadašnjeg Nacionalnog prosvetnog saveta, dok je profesor Medicinskog fakulteta Oliver Stojković govorio o Zakonu o DNK registru, napominjući da je taj akt već usvojen, za razliku od ustavnih amandmana ili Medijske strategije, a da u njemu nisu predviđeni mehanizmi koji bi onemogućili njegovu zloupotrebu.