Zakon o izvršenju i nakon izmena nepravedan prema najsiromašnijima?

Ministarstvo pravde objavilo je Nacrt zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim se, ističu, sprečavaju zloupotrebe i ispravljaju propusti uočeni u praksi.

Kako navodi N1, planirane izmene su brojne: zabrana prodaje nepokretnosti za dug manji od 5.000 evra; oduzimanje do polovine plate i trećine penzije (umesto dve trećine); zabrana nagomilavanja troškova za dužnike; zabrana učešća na licitacijama za izvršitelje, njihove radnike i bližu rodbinu; uvođenje elektronske aukcije. Poslednja stavka, nadaju se u Ministarstvu, zbog anonimnosti učesnika elektronske licitacije, najviše će doprineti da se onemoguće zloupotrebe. Međutim, u udruženju “Efektiva” navode da, iako postaje socijalno odgovorniji, zakon ostaje pun rupa i nedorečenosti. Posebno ističu da dužnicima i dalje nije dozvoljeno da angažuju procenitelja i navode primere iz prakse. “U jednom trenutku se predstavlja da je stan useljiv, pa u drugom da je stan neuseljiv, pa se prikaže da ima centralno grejanje, a u sledećem da nema. I sve to u jednom istom postupku. Zapravo, umanjenje imovine kreće od procene”, rekao je za N1 Jovan Ristić, pravnik “Efektive”. U strukovnoj komori priznaju da su uočeni problemi iz prakse doveli do izmena. “Tamo gde se nešto često pojavljivalo kao problem u pogledu sprovođenja, te primedbe su kroz izmene i usvojene”, istakla je Svetlana Mamić iz Komore izvršitelja. Ipak, negiraju da je bilo nezakonitih postupaka, čak i u onom najdrastičnijem, koji je značajno doprineo predlogu da se izvršiteljima zabrani učešće na licitacijama. Za tu situaciju, kada se sin izvršiteljke iz Kragujevca uselio u stan na Novom Beogradu, iz koga je drugi izvršitelj izbacio porodicu Aksentijević, kažu da je bila regularna. “Izvršitelj koji je vodio tu prodaju utvrdio je da su svi zakonski uslovi ispunjeni, održao prodaju i pristupio prodaji, sa stanovišta zakona nije učinjena nijedna povreda. Što se moralne strane tiče, to je subjektivna ocena svakog od nas i ugao gledanja svakog od nas. Do sada etički nismo utvrdili da je tu bilo šta sporno”, rekla je Mamić. Ipak, obrazloženje Ministarstva govori upravo o zloupotrebama, mada, pošto nisu nezakonite, naziva ih – nedopustivom praksom. “Naime, velika većina članova radne grupe se slaže u jednom, a to je da je javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti najslabija karika i da sada već godinama vlada nedopustiva praksa koja se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih, odnosno fizičkih lica koji figuriraju kao kupci nepokretnosti koje se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji. Tajna njihovog uspeha ne leži u vanrednim sposobnostima nadmetanja, već u nezakonitim metodama kojima se služe ne bi li pribavili nepokretnost”, navode u Ministarstvu pravde. U javnosti se ponovo pokrenulo pitanje opravdanosti postojanja instituta javnog izvršitelja, do te mere da je Srpska radikalna stranka i u parlamentu zatražila njihovo ukidanje. Međutim, malo ko veruje da bi posao izvršenja ikada mogao da se vrati u okvire suda.