Poverenik i dalje bez bezbednosnog sertifikata
Nakon što je prošle nedelje Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio do daljeg ne može da pristupi određenim poverljivim dokumentima zato što BIA odugovlači sa izdavanjem potrebnog sertifikata, u nedelju 13. maja je u emisiji “Kvaka 23” izjavio da je to presedan i opstrukcija zakona, i da je u ovom postupku “povređena svaka relevantna odredba zakona”.
Šabić nije želeo da “spekuliše da li je reč o ličnoj ili sistemskoj odluci u slučaju njegovog sertifikata”, ali je izjavio da je BIA “produžila bezbednosne provere”, uprkos tome što je on, kao nosilac potrebnog sertifikata koji je istekao, “već bio podvrgavan najstrožijim proverama”.
Poverenik je rekao da bez sertifikata ne bi mogao da pristupi krivičnim postupcima koji su klasifikovani najvišim stepenom poverljivosti, što je, kako je rekao, “nebulozno samo po sebi”, jer je “apsurdno i sa stanovišta bezbednosti Srbije, ali i sa stanovišta zakona, da oni budu klasifikovani najvišim stepenom tajnosti”.
Šabić je podsetio na dva primera – “tetku iz Kanade” i firmu sa Devičanskih ostrva kojoj je prodao firmu koju je dobio na poklon od oca. Poverenik je podsetio da u zakonu piše da je “državna tajna neki dokument ili informacija čije bi odavanje teško i neotklonjivo ugrozilo interese Republike Srbije” i zapitao se:
“Da li sebi uopšte možete da stvorite predstavu da li bi odavanje podataka o potencijalno korumpiranom državnom funkcioneru na bilo kakav način teško i neotklonjivo ugrozilo interese Republike Srbije? Naravno da ne bi”.
Podsetimo, u toku je postupak izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, za čiji je nacrt Poverenik rekao da nije u skladu sa proklamovanim ciljevima i da mora “značajno da se izmeni”.
Jedna od izmena koja je predviđena ovim nacrtom jeste mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv izvršnih, konačnih i obavezujućih rešenja Poverenika. Na ovu odredbu nacrta reagovale su brojne nevladine organizacije, koje su u petak saopštile da je Upravni sud svojim primedbama i predlozima na nacrt zakona stao na stanovište da pomenuta odredba “nije u skladu sa načelom zakonitosti”.
