Nacrt fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu bez plana strukturnih reformi
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je juče da je nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu utvrdio dobre kvantitativne ciljeve, ali da ih ne prati plan strukturnih reformi.
On je na predstavljanju Mišljenja na nacrt te strategije rekao da je ona “na tragu da bude kredibilan dokument za vođenje srednjoročnih fiskalnih politika, ali da to još nije postala”. “Za puno ozdravljenje javnih finansija i održivo ubrzanje privrednog rasta potrebno je definisati i sprovesti veći broj strukturnih reformi kojih u nacrtu strategije nema”, kazao je Petrović. Dodao je da se reforma sistema zarada i zaposlenosti u državi koja se odlaže već nekoliko godina strategijom pomera u budućnost i bez naznaka kako će da izgleda. Istakao je da u okviru plana povećanja javnih investicija nije jasno šta su konkretni prioriteti države i na koji način su izabrani, a nema ni plana reformi javnih preduzeća dok bi najavljena poreska reforma morala biti detaljnije razrađena da bi privatni sektor mogao da planira poslovanje. “Najveći makroekonomski problem Srbije je nedovoljan privredni rast, a nacrt Fiskalne strategije za njega ne nudi odgovarajuće rešenje”, rekao je Petrović. Napomenuo je da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije duži niz godina nezadovoljavajući, jer je u prethodne tri godine iznosio od tri do 3,5 odsto, a u zemljama Centralne i Istočne Evrope od četiri do 4,5 odsto i od polovine 2018. usporava se rast, što se ne događa u tim zemljama. “To govori da ekonomske politike koje se vode u Srbiji nisu dovoljno podsticajne za privredni rast, a strategija uglavnom ignoriše taj problem”, rekao je Petrović i dodao da nema ni plana reformi poslovnog ambijenta i poboljšanja rada javne uprave, uključujući zdravstvo i prosvetu.
Umesto potrebnih fundamentalnih reformi, nacrt strategije, prema njegovim rečima, predviđa “digitalnu transformaciju, inovacione vaučere, izmenu Zakona o carini i slične stvari, što nije sporno, ali može biti samo dobar dodatak sveobuhvatnim merama, ali ne i glavni plan Vlade za ubrzanje privrednog rasta”.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da treba ojačati fiskalna pravila i uvesti obavezu da deficit BDP od jedan odsto može biti dozvoljen kada je spoljni dug do 45 odsto BDP, 0,5 odsto ako je do 55 odsto, kao i da deficit treba eliminisati ako je spoljni dug iznad 55 odsto BDP. Prema njegovim rečima, dobro je što se uvodi švajcarska formula za indeksaciju penzija koja predviđa da se usklađuju sa cenama i zaradama.
