Javnost uskraćena za debatu o kandidatima za poverenika
Proces u kojem je Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini Milana Marinovića za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije obezbedio da se izbor između kandidata izvrši na osnovu ocene i poređenja njihovih kvalifikacija, prethodnog specifičnog iskustva u oblastima iz nadležnosti Poverenika i planova rada, ocenile su juče organizacije civilnog društva.
U zajedničkom saopštenju, koje su potpisali Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Partneri za demokratske promene Srbije, SHARE fondacija, Transparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbije, dodaje se da su za javnosti ostali nepoznati razlozi zašto je kandidat kojeg je Odbor izglasao bolji u odnosu na protivkandidate. „U odsustvu prethodno postavljenih kriterijuma za ocenjivanje, odabir je izvršen isključivo glasanjem, čiji ishod ukazuje da je glavni kriterijum za odlučivanje bilo to ko je kandidata predložio, a ne njegova/njena ekspertiza“, navedeno je u saopštenju. Odluci Odbora za kulturu i informisanje o Marinovićevoj kandidaturi prethodilo je tek petominutno predstavljanje svakog kandidata, odgovaranje kandidata na pitanja članova Odbora i glasanje za svakog pojedinačnog kandidata. Od prisutnih 11 članova Odbora, za kandidaturu Milana Marinovića, koga je predložila poslanička grupa SNS, glasalo je 10 članova. Sednici nije prisustvovalo šest članova Odbora iz redova opozicionih poslaničkih grupa. „Budući da preostaje samo da narodni poslanici glasaju za predloženog kandidata ili protiv njega, jasno je da se izbor prvog čoveka važne nezavisne institucije odvija na način suprotan principima za koje se više od 100 organizacija civilnog društva zalaže od novembra prošle godine. Kandidati nisu dobili priliku da informišu javnost, kao ni narodne poslanike (osim članova Odbora) o svom stručnom radu koji ih preporučuje za ovu funkciju. Proces nije obezbedio ni upoznavanje javnosti sa predlozima i planovima budućeg poverenika za rešavanje problema kontinuiranog pogoršanja stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja koje traje od 2016. godine i odgovorima na izazove koji se javljaju u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, navodi se u saopštenju. Organizacije civilnog društva pozivale su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da u nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unese odredbe koje bi garantovale primenu kriterijuma otvorenosti i transparentnosti kod izbora poverenika.