“Rast BDP Srbije u prvom kvartalu 2,5 odsto, najmanji u regionu”

U prvom kvartalu ove godine privredna aktivnost u Srbiji snažno usporava, pa je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio 2,5 odsto, što je najniži rast od BDP svih 11 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

On je juče, na prezentaciji publikacije “Kvartalni monitor”, kazao da se narednih meseci očekuje ubrzaniji rast BDP koji bi na kraju godine mogao da iznosi oko tri odsto. „U prvom kvartalu podbacila je poljoprivreda, a industrijska proizvodnja je manja za 1,6 odsto, dok je u CIE porasla za tri odsto“, rekao je Arsić. Uzroci usporavanja srpske privrede u prvom kvartalu su, prema njegovim rečima, pad proizvodnje u Elektroprivredi Srbije „što je posledica lošeg upravljanja“, redovan remont u Naftnoj industriji Srbije, smanjenje proizvodnje u fabrici automobila “Fijat-Krajsler” u Kragujevcu, uvođenje taksi za izvoz na Kosovo i uvođenje kvota za izvoz čelika u EU. Dodao je da sektor građevinarstva i uslužnih delatnosti snažno raste, a da su investicije u osnovna sredstva oko 19 odsto, mada bi bilo neophodno, kako je naveo, da budu oko 25 odsto. Nagasio je da postoji strukturna neravnoteža, jer je privatna potrošnja 70 odsto BDP, a trebalo bi da bude 60 odsto, dok državna raste, srazmerno BDP. „Od 2012. godine do 2018. godine privreda Srbije je rasla po stopi od 2,1 odsto, a zemalja CIE po stopi od 3,1 odsto i to zaostajanje se ne smanjuje“, rekao je Arsić i dodao da bi za brži rast trebalo stvoriti dobre uslove, ne samo za strana preduzeća već i za domaća i preduzetnike. Arsić je ocenio da investicioni paket od deset milijardi evra, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u narednih pet godina za izgradnju nacionalne i komunalne infrastrukture, zdravstvo i obrazovanje, znači da će to biti dve milijarde godišnje ili pet odsto BDP. „U odnosu na postojeće stanje ta javna ulaganja bi se povećala za oko 500 miliona evra godišnje, takve investicije primerene su Srbiji, a slične ili veće realizovane su i u zemljama CIE“, rekao je Arsić. Da bi se sproveo tako ambiciozan program, Arsić smatra da bi trebalo unaprediti i efikasnost države, jer su i do sada usvajani takvi programi, ali su projekti kasnili i koštali su mnogo više. „Neophodno je unaprediti proceduru selekcije investicija, uvesti praksu javnih rasprava i o programu i o projektima, poboljšati kvalitet projektne dokumentacije, uvesti konkurentne procedure za izbore izvođača radova umesto što se nameštaju tenderi i dogovaraju poslovi, obezbediti najpovoljnije izvore finansiranja i uvesti kompetentan i nezavisan nadzor“, rekao je Arsić. U prvom kvartalu su, kako je napomenuo, nastavljena poboljšanja na tržištu rada, jer zaposlenost i zarade rastu, ali to nije održivo u dužem periodu jer brže rastu od proizvodnje. „Deficit tekućeg platnog bilansa Srbije se pogoršava duže od dve godine što ukazuje da je posledica sistemskih faktora, kao što je ekonomski neutemeljeno jačanje dinara, brži rast domaće tražnje od BDP, pa će deficit tekućeg platnog bilansa ove godine iznositi oko 5,5 do šest odsto“, rekao je Arsić.

Istakao je da su rezultati fiskalne politike na početku godine dobri i da je ostvaren suficit od 0,9 odsto BDP, a do kraja godine se očekuje fiskalni suficit od oko 0,5 odsto. Rezultati monetarne politike su, dodao je, dobri jer su kamatne stope niske i stabilne, a procenat loših kredita pada, ali se „podržava ekonomski neutemeljen jak kurs dinara“. „Zbog rasta spoljnih deficita, platnog i trgovinskog, ocenjujem da bi intervencije Narodne banke Srbije trebalo da budu asimetrične i da se dozvoli blago slabljenje dinara, a spreči njegovo jačanje“, kazao je Arsić.