Direktorka EBRD: Balkanu treba dva veka da dostigne prosečan nivo prihoda u EU
Zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi skoro dva veka da dostignu prosečan nivo prihoda u EU, ako bi napredovale niskim prosečnim stopama rasta, rekla je direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan sa sedištem u Srbiji, Žužana Hargitaj.
“To, međutim, može i treba da se promeni, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju dobro obrazovane ljude koji mogu biti produktivni kao i njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi. Bolje institucije, manje uplitanja države, više ulaganja u infrastrukturu – to su najvažniji zadaci i EBRD je tu da pomogne u svim oblastima”, rekla je Hargitaj. Navela je da će ove godine EBRD u Srbiji uložiti do 500 miliona evra i prvi put više od 70 odsto tih sredstava se odnosi na privatni sektor, te da će se veći deo finansiranja EBRD u Srbiji odnositi na odnositi i na zelenu ekonomiju, hipotekarno i trgovinsko finansiranje, a sve preko kreditnih linija za banke i lizing kompanije.
Kako je dodala, EBRD u Srbiji podržava reforme u mnogim oblastima, uključujući bolju koordinaciju i rad inspekcija, poboljšanje korporativnog upravljanja u EPS-u i kompaniji “Srbija voz”, kao i obuku stručnjaka za javne nabavke.
“Očekujemo da će sve ovo u srednjem roku rezultirati boljim poslovnim okruženjem za preduzetnike ili poboljšanjem operativne efikasnosti i usluga preduzeća u državnom vlasništvu. Proces pristupanja EU je podržao i stimulisao mnoge reforme. Redovni izveštaji EU o napretku takođe stvaraju pritisak da se ubrzaju reforme. Najnoviji izveštaj EU, nažalost, beleži mali napredak u svim oblastima”, istakla je direktorka EBRD.
Po njenoj oceni, neki od glavnih razloga relativne nerazvijenosti regiona Zapadnog Balkana su komplikovane poslovne regulative i procedure i veliki uticaj države u državnim preduzećima, koja uglavnom imaju nepravedne konkurentske prednosti u odnosu na privatne firme.
