“Krajnje vreme da se oformi centar za smeštaj maloletnih migranata bez roditelja”

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) Radoš Đurović ocenio je da je slučaj dva povezana ubistva, u kojima su učestvovali mladi migranti iz Avganistana, dokaz da je neophodno da država oformi prihvatni centar za maloletne migrante bez pratnje roditelja, jer su oni sada često van sistema i borave u kampu sa odraslima, bez punog nadzora nadležnih službi, u kojima su izloženi raznim rizicima.

U izjavi agenciji “Beta” Đurović je rekao da ta brutalna ubistva pokazuju koliko su maloletni migranti bez pratnje roditelja i sami žrtve međusobnih okršaja, ali i žrtve kriminala i krijumčarenja. “Upravo ovi događaji skreću pažnju na položaj maloletnika bez pratnje i njhovo smeštanje i zaštitu u našoj zemlji. Oni borave u velikim kampovima sa odraslima, poput Obrenovca (sa kapacitetom od skoro 1.000 ljudi) i Krnjače (kapacitet više od 600 ljudi). Često su van sistema i nemaju uređen pravni položaj u zemlji, ni isprave, niti su pod budnim okom socijanih radnika i odgovarajućih nadležnih službi”, rekao je Đurović.

Kako se navodi, jedan šesnaestogodišnji migrant iz Avganistana ubijen je kod izbegličkog kampa u Krnjači sa više uboda nožem u grudi i stomak. Sumnja se da je njegovo ubistvo osveta, jer je upravo on bio jedan od osumnjičenih za ubistvo migranta takođe iz Avganistana u sredu uveče u centru Beograda. Đurović je podsetio da su oba mladića bila smeštena u kampovima za odrasle, a da su čak i dugo vremena boravili van kampova, potpuno sami. Prema njegovim rečima, postoji veza dece sa svojim sunarodnicima koji su uključeni u kriminal, ali ne samo sa njima već sa celim kriminalnim organizacijama i strukturama u koje su uključeni i državljani Srbije. “Jasno je da svako teži svome jatu i da su oni u kontaktu sa starijima iz svojih etničkih grupa. Te kontakte je jako teško ograničiti. Ali zbog toga mora da se oformi poseban centar za prihvat maloletnika bez roditelja na teritoriji Srbije, kako bi ta deca mogla da imaju dvadesetčetvoročasovnu brigu stručnih socijalnih radnika, siguran smeštaj i kako bi mogli da se odvoje od kriminala i krijumčarenja koje vlada na ulici. Ne smemo da zaboravimo ovu decu niti da ignorišemo ovo što se desilo”, rekao je Đurović. On je naglasio da su ta deca na ulici savršeno oružje da pomažu u krijumčarenju, prevođenju preko granice, ali i u nasilju, izvršavajući različite zadatke za krijumčare i kriminalce. Dodao je da su zbog svojih godina oni lak plen za manipulaciju, a da upravo zbog godina uživaju lakši položaj kao učinioci krivičnih dela, što znaju i kriminalci koji ih zloupotrebljavaju. Prema podacima APC, u prva četiri meseca ove godine 227 maloletnika bez pratnje uspelo je da izrazi nameru da traži azil u Srbiji, ali je svega 19 ušlo u postupak azila, dok su ostali u “pravnom vakuumu”. “Da stvari budu još gore, najveći broj maloletnika bez pratnje nije ni uspeo da izrazi nameru da traži azil, već se nalazi van sistema. Nama se čini da je sistem pasivan u pogledu položaja i brige za ovu kategoriju migranata, jer očekuje da oni nastave dalje i da odu. Upravo takav stav često čujemo od socijalnih radnika na terenu. Toleriše se boravak dece u pravnom vakuumu pod istim izgovorom, a ne uzima se najbolji interes deteta da bude u sistemu dok je u Srbiji”, rekao je Đurović.