“Fridom haus”: Orban i Vučić vođe koje vešto rade na gušenju nezavisnih medija

Vlasti u nekim krhkim demokratijama koriste niz finansijskih i pravnih alatki da ućutkaju nezavisno novinarstvo i podrže prijateljski nastrojene medije, upozorio je “Fridom haus” u novom izveštaju u kojem se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, navodi kao primer vođe koji vešto radi na gušenju nezavisnih medija.

“Vlada Orbana u Mađarskoj i administracija Vučića u Srbiji, vrlo su vešto radile na gušenju nezavisnog novinarstva i kritičke misli, prateći tragove populističkih sila. Oba lidera omogućila su da vlasništvo nad medijima ode u ruke njihovih prijatelja, omogućavajući tako da mediji sa najvećom gledanošću podržavaju vladu dok sa druge strane klevetaju protivnike”, navodi “Fridom haus”. U izveštaju “Sloboda i mediji za 2019. godinu”, objavljenom juče, dodaje se da oba lidera rade na tome da potpuno rasformiraju institucionalnu kontrolu vlasti i centralizuju moć u svojim rukama. Kako se navodi, oni su takođe imali koristi od evropske podrške i neefikasne domaće opozicije, ali dominacija medijima podupire njihov uspeh. Poslednjih nekoliko godina pojavile su se “nove alatke” koje neliberalne vođe u krhkim demokratijama koriste da kontrolišu i prisvoje medije, sa ciljem da osiguraju ostanak na vlasti. One isključuju taktike kao što su cenzura, sila ili otvoreno zastrašivanje novinara i umesto toga koriste niz metoda za pridobijanje medija. Radi se o nizu pravnih, vanpravnih i ekonomskih strategija za primenu pritiska na kritički nastrojene medije, s jedne i podržavanje prijateljskih medija, s druge strane, navodi “Fridom haus”. Mađarska je glavni primer gde je pridobijanje medija bilo uspešno, dok Vučić i njegovi saveznici slede Orbanov put, ali još treba da učvrste kontrolu nad srpskim medijima, navodi “Fridom haus” koji podseća da su obe zemlje u njihovom izveštaju o slobodama u svetu pale sa ocene “slobodne” na “delimično slobodne demokratije”.

Stepen učvršćivanja vlasništva nad medijima viđen u Mađarskoj tek treba da se desi u Srbiji, navodi “Fridom haus”, ali dodaje da je u nedavnim privatizacijama, nekoliko medijskih kuća došlo u ruke vlasnika prijateljski nastrojenih prema vladajućoj SNS. Takođe, događaju se pojedinačne kupovine od strane ljudi bliskih vlasti. Kao ilustraciju osvajanja kontrole nad medijima, “Fridom haus” navodi nekoliko primera prodaje medija ljudima bliskim SNS. “Krajem 2018. godine, brat visokog zvaničnika SNS kupio je dva televizijska kanala sa nacionalnom frekvencijom. On je takođe vlasnik i tri internet portala, radio-stanice i devet kablovskih programa”, navodi “Fridom haus”, govoreći zapravo o prošlogodišnjoj prodaji televizija O2 i “Prva”, koje je kupio Srđan Milovanović, brat Zvezdana Milovanovića, poverenika SNS u Nišu. Još više zabrinjava oblik finansijskog pritiska u Srbiji, odnosno maltretiranje medija od strane poreskih vlasti, piše u izveštaju. U 2017. godini nedeljnik “Vranjske” svakodnevno je posećivan što se podudarilo s objavljivanjem intervjua s bivšim šefom poreske uprave, i vlasnik je na kraju objavio da novine više ne mogu da izdrže pritisak i prestaju da izlaze. U 2018. godini sajt “Južne vesti”, poznat po kritičkom izveštavanju s juga Srbije, bio je podvrgnut petoj višemesečnoj poreskoj proveri u pet godina. Opisujući neliberalne alatke za pritiske na medije, “Fridom haus” navodi da vlade ponekad donose zakone i propise da zastraše, ili da se mešaju u rad novinara, ili da im iscrpe resurse. Međutim, neliberalne alatke retko sadrže tu vrstu instrumenata kao što su otvorena pravna represija, kao što je cenzura, koja bi odmah izazvala osude susednih demokratija i onih koji prate medije. Umesto toga to je politizovana primena tehničkih propisa kojima se vrši pritisak na nezavisne medije. Slično Mađarskoj, Srbija podriva slobode medija kroz politizovane manipulacije zakona. Kleveta je dekriminalizovana i medijski zakoni zemlje su inače u skladu sa međunarodnim obavezama. Međutim, političari i dalje podnose skupe tužbe za klevetu i traže ogromne odštete. Medijska regulatorna tela u Srbiji ne pokazuju otvoreno neprijateljstvo prema nezavisnim medijima kao u Mađarskoj, ali ona nemaju kapacitet da primene inače dobro formulisane srpske medijske zakone, piše “Fridom haus”. Regulatorna medijska agencija REM samo je delimično personalno popunjena i operativno je nefunkcionalna, navodi “Fridom haus” i dodaje da agencija nija uspela da ukaže na dominaciju vladajuće partije u medijskom okruženju za vreme izborne kampanje. “Srpsko medijsko okruženje je mnogo oštrije prema novinarima koji rade svoj svakodnevni posao nego mađarsko”, navodi “Fridom haus”. Blaćenje i verbalno uznemiravanje od strane političara i onlajn naloga su sveprisutni i napadi tabloida naklonjenih vladi su redovna pojava. Glavna autorka novog izveštaja “Fridom hausa” Sara Repuči izjavila je za “Glas Amerike” da “situacija u Srbiji nije najgora dosad, ali da je uočljiv pad medijskih sloboda otkad je na vlasti Aleksandar Vučić i da zaista postoji ozbiljan razlog za brigu”. Repuči je ocenila da “kada se u kontrolisanim medijima stvara paralelna realnost, a građani se oslanjaju na te medije da bi bili informisani, promene su teške, ali ne i nemoguće”. “Veoma je teško, u tome je i poenta kooptacije medija, kontrolišete poruke koje ljudi primaju, a posredno i to kako će da razmišljaju. Tome se moraju suprostaviti građani, akteri u civilnom društvu i nezavisni novinari koji će svoje poruke da objavljuju na društvenim mrežama, da nekako zaobiđu mejnstrim medije. Te poruke neće stići do cele populacije, ali hoće do ključnih aktera u publici, koji onda mogu da postanu aktivniji, da pokrenu proteste”, rekla je Repuči. Iako se u izveštaju ocenjuje da kooptacija medija u Srbiji još nije kompletirana kao u Mađarskoj, Repuči je rekla da je kad se ove metode jednom primene teško naći izlaz iz te situacije. “Srbija je demokratska zemlja, i dalje postoji šansa za rotacijom moći, i dalje možemo da budemo optimisti i verujemo da će se nešto promeniti. Ali, uzimajući sve u obzir, situacija je veoma ozbiljna. Veoma je teško, kada se ovakve mere jednom preduzmu i norme u zemlji promene, veoma je teško vratiti se na staro”, naglasila je Repuči.