“Službe bezbednosti zarobljene u uskopartijske interese”
U Srbiji postoji zarobljavanje službi bezbednosti u uskopartijske interese i nemoguće je ostvariti napredak na polju vladavine prava ako one nisu reformisane, ocenio je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović.
On je juče, na panelu “Zašto reforma službi bezbednosti treba da bude neizostavan deo pregovora za članstvo u EU”, istakao da postoji dovoljno osnova i sumnji da ljudi koji rade u službama bezbednosti, i ako ne služe partijskim interesima, služe lokalnim moćnicima, tajkunima i kriminalcima. Petrović je konstatovao da službe bezbednosti u Srbiji učestvuju u zarobljavanju drugih sektora i celokupnog društva, kao i da je, posebno u poslednjih nekoliko godina, na delu prekomerni uticaj politike na rad tih službi. Prema njegovom mišljenju, najperverzniji politički uticaj na rad službi bezbednosti predstavlja imenovanje visokog funkcionera vladajuće stranke Bratislava Gašića na mesto direktora BIA, što “ima jako loše posledice po način rada agencije”. Petrović je, prenosi “Fonet”, dodao da su političke veze ključne ne samo da se dobije važna funkcija u bezbednosnom sektoru, nego i u običnom zapošljavanju u BIA, a kao primer naveo je poslanika Miću Rogovića i Dijanu Hrkalović iz SNS, koja je potom iz te službe prešla u MUP. Dina Bajramspahić iz crnogorskog Instituta za alternative ukazala je na činjenicu da zbog stremljenja te države ka članstvu u NATO, što je i ostvareno, obaveštajno bezbednosni sektor sedam godina nije bio uopšte obuhvaćen pregovorima o članstvu u EU. Kako je naglasila, civilni sektor je protivnik takve politike, jer njih, a time i građane, interesuje ono što nije obuhvaćeno izveštajima EU – transparentnost i odgovornost rada službi bezbednosti Crne Gore. “Formirana su mnoga tela koja prate rad bezbednosnog sektora, ali samo na papiru, to se u praksi nije desilo. Nakon članstva u NATO došlo je do zatvaranja za javnost Agencije za nacionalnu bezbednost, koja ne pokazuje nikakvo interesovanje da odgovori na zahteve javnosti”, rekla je Bajramspahić. Magdalena Lembovska iz makedonskog Centra za evropske strategije podsetila je na aferu nezakonitog prisluškivanja u toj državi i istakla da tamošnja bezbednosna agencija nikad nije polagala račune koju opremu je kupila, koliko je za to plaćeno i za šta služi. “Direktor agencije je bio rođak tadašnjeg predsednika Vlade, jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, a državna vlast nikad nije postavljala pitanje njegove imovine. Samo neke od organizacija civilnog društva su upozoravale, a većina je, kao i mediji, bila nezainteresovana za tu temu”, kazala je Lembovska.
