Udruženje lađara upozorava: I Beograd rizikuje nesreću na vodi

Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) upozorilo je na ozbiljne probleme bezbednosti plovidbe domaćim rekama, posebno u Beogradu, gde je broj pristajanja putničkih brodova povećan više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok stručnjaci upozoravaju da glavni grad nije spreman za takve nautičke izazove. Lađari su se oglasili povodom nedavnog tragičnog sudara kruzera i turističkog broda u Budimpešti kada je stradalo najmanje sedmoro turista iz Južne Koreje, a još 21 osoba je na listi nestalih. “Najnovija bezbednosna opasnost u Beogradu dešava se upravo sada. Ove godine je u odnosu na prošlu, broj pristajanja putničkih brodova porastao za minimum 50 odsto. Svi relevantni stručnjaci i radnici u turizmu su upozoravali da Beograd u ovakvoj situaciji nije spreman da odgovori na takav izazov”, ističe u analizi predsednik UPLS kapetan Branislav Vajda, zapovednik vrste A. On navodi kako su “nadležni obećali da će problem biti na vreme rešen”. Predsednik lađara Srbije, međutim, konstatuje kako “problem, naravno, nije rešen” i ukazuje da je na području beogradskog pristaništa plovidba dodatno otežana, što ugrožava bezbednost turista i lokalnih nautičara i preti mogućom tragedijom, poput nesreće u Budimpešti. “Umesto rešenja, koje bi – po našem mišljenju – bilo dodavanje minimum jednog pontona na Dunav kod ’25. maja’ i bar jedan u Zemunu, samo je povećan dozvoljen broj putničkih brodova na pontonu na pet sa prvobitnih dva, tako da sada imamo širinu reke smanjenu dodatno za 60 metara”, upozorio je Vajda. On je naglasio da takav potez na beogradskom pristanu “ne samo da dovodi u opasnost i nizvodnu i uzvodnu plovidbu brodova, nego još dodatno otežava sam transfer putnika”. Vajda ističe kako “sve više kompanija planira da obustavi pristajanje u Beograd” i ukazuje da “zbog neorganizovanosti lokalnih samouprava i malih resursa granične policije nemamo posetu turista Smederevu, Golupcu i mnogim drugim destinacijama koje bi svojim radom rasteretile pristajanje u Beograd”. “Najtužnije od svega je što se ova nova, po živote opasna, praksa odvija ispred očiju Kapetanije pristaništa i Inspekcije plovidbe Beograd”, upozorio je Vajda, dodajući da će se u slučaju tragedije “verovatno opet tražiti krivac kod posade i kod kapetana broda, a ne u problemu funkcionisanja sistema”. Vajda je podsetio na “slučaj sa potonućem samohodnog teretnjaka Beograd 10 pre tri godine, gde još uvek nije pronađen krivac za nesreću”, niti su imenovane “odgovorne osobe za angažovanje broda koji po svim pravilima nije ni smeo da plovi, i koji se zataškava po svim nivoima već godinama, iako su izgubljena dva ljudska života”. Ljudski životi su, podsetio je Vajda, izgubljeni i početkom prošle godine kod Zemuna kada je stradalo dvoje ljudi u sudaru teretnog broda i malog čamca sa kabinom, a ove godine takođe su dva života izgubljena pri prevrtanju čamca u blizini Futoga. Ljudi na rekama svakodnevno gube živote, najčešće zbog nedovoljnog poznavanja pravila plovidbe i boravka na vodi, iza čega bi, kako sugeriše Vajda, “trebalo da stoji država, to jest sistem koji ljude treba da edukuje i koji bi monitoringom i inspekcijskim nadzorom nesreće izbegao”. Vajda je upozorio da na samom ušću Save u Dunav, na deonici od dva kilometra, postoje ugostiteljski splavovi na obe strane reke, a da su neki od njih širi od 20 metara. “Imamo pristan za putničke brodove, pristan JRB za njihove teretne brodove, veliki broj malih brodova i kada na sve to dodamo još male nautičare, koji u noćnim satima plove bez vidnih, po zakonu obaveznih obeležja, često pod dejstvom alkohola i bez preterane svesti o drugim učesnicima u plovidbi, tada imamo gotovo sigurno, tragediju u najavi”, ističe Vajda. On naglašava da je uz sve te činjenice i faktore rizika “zvanično mesto za okret brodova upravo na ovoj deonici”. “Nažalost, da bi nešto privuklo pažnju medija, a time i javnosti, mora da bude vezano za ljudske žrtve i tragedije velikih razmera”, konstatuje Vajda.