“Skretanje Srbije ka autoritarizmu prepreka na putu ka EU”

Skretanje Srbije ka autoritarizmu, ukoliko se nastavi, može postati glavna prepreka njenom pristupanju EU, za koje se kao mogući datum pominje 2025. godina, ukazuje se u analizi koju je objavio Istraživački servis Evropskog parlamenta.

U analizi pripremljenoj za poslanike EP, podseća se da se „među zemljama Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU Srbija smatra vodećom u smislu demokratskih institucija, nivoa ekonomskog razvoja i ukupne spremnosti za pristupanje“. Dodaje se, međutim, da je prebijanje opozicionog političara Borka Stefanovića u novembru prošle godine izazvalo talas protesta na kojima „nedelju za nedeljom, hiljade ljudi izlaze na ulice optužujući predsednika Aleksandra Vučića i njegovu SNS za autoritarnu vlast, napade na nezavisne medije, izborne prevare i korupciju“. Ti protesti, iako su nedavno počeli, ukazuju na „zabrinjavajuće dugoročne trendove“ uključujući nazadovanje u slobodi medija, preveliku koncentraciju političke moći, izbore koji nisu potpuno slobodni ni pošteni, napade na civilno društvo. U analizi pod naslovom „Da li je Srbija u riziku od autoritarizma?“ ukazuje se da je sloboda medija u opadanju već nekoliko godina, posebno otkako je Vučić 2014. postao premijer. Veliki deo medija sada je pod direktnom kontrolom ili države ili ličnosti naklonjenih SNS-u. Nezavisni novinari suočavaju se s pretnjama, pa čak i nasiljem, a počinici retko bivaju osuđeni. Poseban odeljak u analizi posvećen je preteranoj koncentraciji političke moći, uz ocenu da je „politička moć u Vučićevim rukama“ i da je on, iako je 2017. izabran za predsednika, što je funkcija sa pretežno ceremonijalnom ulogom, i dalje dominantna figura. Navodi se, takođe, da vladajuća koalicija koristi većinu koju ima u Skupštini Srbije da sistemski blokira značajne rasprave o predlozima zakona i da je, u znak protesta, opozicija u februaru 2019. počela bojkot plenarnih rasprava. Ton verbalnih napada političara SNS-a i njihovih saveznika na nezavisne medije, političku opoziciju i civilno društvo često je žestok, dok se kritikovanje vladine politike označava kao izdaja srpskih interesa. Cilj je, kako se čini, da se marginalizuju kritički glasovi dok se moć koncentriše u rukama vlade pod vođstvom SNS, ocenjuje se u analizi. Sa druge strane, kako se dodaje, opozicija je slaba i podeljena i nije izvukla koristi iz talasa protesta koji su u toku. Iako opozicioni političari imaju istaknutu ulogu u protestima “Jedan od pet miliona”, masovnost protesta više odražava nezadovoljstvo Vučićem nego podršku njegovim suparnicima. U analizi se navodi i da u Srbiji izbori nisu u potpunosti slobodni i pošteni, da reforma pravosuđa zaostaje i da je nevladin sektor izložen napadima. Kada je reč o procesu pristupanja EU, u analizi se podseća da je Evropska komisija u izveštaju iz aprila prošle godine pohvalila Srbiju za napredak ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, poboljšanje makroekonomske situacije i napore na usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa zakonima EU, ali je ukazala da ukoliko želi da ostvari cilj iz Strategije EU za Zapadni Balkan (članstvo u EU 2025) treba da reši pitanje normalizacije odnosa sa Kosovom i da pokaže veću privrženost demokratskim vrednostima. Rešavanje ta dva ključna pitanja zahtevaće velike ustupke od Beograda pri čemu će politička volja biti ograničena budući da je javnost po pitanju pristupanja EU podeljena i da je podrška EU u Srbiji niža nego u bilo kojoj drugoj zemlji Zapadnog Balkana, zaključuje se u analizi Istraživačkog servisa EP.