“Vlasti na Zapadnom Balkanu samo deklarativno za članstvo u EU i NATO”

Može li se Zapadni Balkan približiti Zapadu, ako se vlasti deklarativno zalažu za članstvo u EU i NATO, dok u praksi pokazuju suprotno.

To je bila jedna od tema na panelu „Zapadni Balkan: Upravljanje izazovima“ na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, na kome je zaključeno da je potrebno i da sa Zapada dođe jasnija kritika na račun vlasti u regionu. “Dogovor sa Grčkom nije samo potvrdio zapadnu orijentaciju Makedonije, već i pokazao da promene moraju da vode lokalni lideri, što nije slučaj u ostalim zemljama, čije vlasti ipak imaju podršku Zapada”, upozorio je profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber, prenosi “Glas Amerike”. “Glavni problem su nedemokratske vlade koje ne žele iskreno da zemlje uvedu u EU i NATO, iako govore da to žele. Nisu zainteresovane za pridruživanje Zapadu u smislu vladavine prava i dobrosusedsih odnosa. To se vidi na primeru Srbije i Kosova čiji lideri govore o tome koliko se međusobno mrze i to ističu kao dobru stvar“, istakao je Biber. Profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server ipak smatra da se mora uzeti u obzir i kakve su alternative aktuelnim vlastima u regionu. „SAD i EU bi podržale održivu alternativu vlasti, ali je problem to što je u Srbiji opozicija sastavljena od različitih grupa, od kojih su neke veoma sporne. U Crnoj Gori se opozicija protivi članstvu u NATO, a opozicija na Kosovu se protivi nezavisnosti i želi pripajanje Albaniji“, konstatovao je Server. Pogrešno je opoziciju u Srbiji smatrati nedemokratskom, rekao je Srđan Cvijić iz Fonda za otvoreno društvo i konstatovao da vlast ima te karakteristike uprkos evropskoj orijentaciji. „Rušenje svih nezavisnih institucija korak po korak, apsolutno potpuni nedostatak medijskih sloboda i što je najgore u svemu polarizacija društva koja proizilazi iz nespremnosti vlasti da se upusti u dijalog sa građanima i opozicijom“, istakao je Cvijić. Iako je Crna Gora punopravna članica NATO i najviše od svih je odmakla u pregovorima sa EU – na protestima se traže slobodni izbori i vladavina prava, podseća “Glas Amerike”. „To što je Crna Gora odmakla u procesu evroatlantskih integracija ne odražava se na stanje vladavine prava. Sve što smo u tom procesu postigli odnosi se na veliki broj zakona, strategija, tehnički je napredak, nema suštinskog napretka, ta unapređena regulativa nema nikakve rezultate u praksi“, izjavila je Jovana Marović iz organizacije „Politikon“ iz Crne Gore. Odsustvo zapadnog uticaja ostavlja prostor Kini i Rusiji – sa kojima lokalne vlasti ne odbijaju saradnju, ocenio je Siniša Vuković sa Univerziteta Džons Hopkins.„Dok god postoji neka vrsta ambivalentnosti u društvu, među političkim elitama, da mogu flertovati sa tim nuspojavama saradnje sa trećim stranama nauštrb jačanja vladavine prava, zakonitosti određenih odluka i uopšte liberalno-demokratskih težnji – to je ono što zaista ne ostavlja utisak da su oni iskreno namerili da idu ka Zapadu i njegovim vrednostima“, rekao je Vuković.