Odeljenje istorijskih nauka SANU protiv izgradnje gondole na Kalemegdanu

Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) usprotivilo se najavljenoj izgradnji gondole na Kalemegdanu ocenjujući da bi taj projekat “grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad”.

Navodeći da se projektom Grada Beograda o izgradnji žičare “neposredno ugrožavaju viševekovni ostaci prošlosti”, Odeljenje za istorijske nauke SANU je ocenilo da je “porazna činjenica da je projekat o izgradnji nesrećne turističke atrakcije odobrio upravo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kojem je staranje o Tvrđavi, s obzirom na izuzetan značaj, povereno”. “Izgradnja tzv. gondole, koja poništava poznate obrise grada, neočekivan je udarac nastojanju da Tvrđava sa Kalemegdanom bude neodvojivi, glavni deo urbanog ambijenta koji čine Univerzitet sa brojnim fakultetima, muzejima, galerijama, koncertnim dvoranama, bibliotekama i drugim kulturnim ustanovama”, ističe se u saopštenju. Dodaje se da su obustavljanje izgradnje žičare na Kalemegdanu ranije zatražili i Srpsko arheološko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Muzeološko društvo, Nacionalni komitet IKOM-a, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nacionalni komitet IKOMOS-a i “većina stručnjaka samog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture”. “A za pitanje pristupa Tvrđavi treba se prisetiti i nedoumice grčkih stručnjaka koji su u vreme svetskog kongresa arhitekata u Atini razmatrali mogućnost da se viševekovni prilaz Akropolju penjanjem po kamenim gromadama zameni uklesanim stepenicama, rampom … ili, pomišljalo se čak, uspinjačom. Na to pitanje Korbizije, protagonista moderne arhitekture je odgovorio: ‘Na kolenima, gospodo”, navelo je Odeljenje istorijskih nauka SANU.

A strukovne inicijative i udruženja posvećena zaštiti kulturnog nasleđa i zaštiti životne sredine Srbije uputili su juče tužbe i nove zahteve nadležnima za osporavanje i prekid projekta izgradnje gondola, saopštio je Regulatorni institut za zaštitu životne sredine (RERI) i “Evropa Nostra Srbija”. “Kako je projekat gradnje gondole i očuvanja kulturnog i prirodnog nasleđa direktno u vezi sa propisima za zaštitu životne sredine, RERI je povodom izdavanja građevinske dozvole i potvrde prijave radova na gradnji gondole podneo tužbu Upravnom sudu radi poništaja izdate građevinske dozvole, a od Ministarstva zaštite životne sredine zahtevao vanredni inspekcijski nadzor zbog kršenja propisa u oblasti zaštite životne sredine i prijave radove bez pribavljene saglasnosti na studiju o proceni uticaja”, navodi se u saopštenju. Ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću, koji je tokom nedavnog sastanka sa predstavnicima organizacija obećao da će to Ministarstvo reagovati u skladu sa svojim nadležnostima, poslat je dopis u kome se analiziraju “sve proceduralne i zakonske neregularnosti u radu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u procesu davanja mišljenja, odluka, uslova i mera zaštite u procesu planiranja gradnje gondole”. “Od ministra Vukosavljevića zahteva se da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima preispita postupanje odgovornih lica u Zavodu, pokrene proceduru za stavljanje van snage Plana detaljne regulacije, i donese privremenu meru za odlaganje svih radova na gradnji gondole”, navodi se u saopštenju koje šalje “Evropa Nostra Srbija” u ime sedamnaest organizacija koje potpisuju apel Ministarstvu.

Inače, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da će gradska žičara s kabinama – “gondola” preko reke Save – od tvrđave na Kalemegdanu, do parka “Ušće” biti duga 1.000 metara, duž kojih će se putnici prevoziti u 25 kabina. Žičara bi trebalo da ima kapacitet od 3.000 putnika na sat, u oba smera, a vreme putovanja sa jedne obale reke na drugu bilo bi oko pet minuta.