Zar mu nije jasno koliko nas vidi tehniku njegovog banalnog i bednog šibicarenja?
Novinar Teofil Pančić pita se kako je moguće da “to stvorenje” nije ničega sramota i “zar ne zna i zar ne vidi da nas je ipak mnogo koji jasno vidimo tehniku njegovog ionako prilično banalnog i bednog šibicarenja”?
“Taj besramni, nihilistički amoralni licemer danima se već junači i gromoglasi o tome koliko je ‘njegovih’ mnogo, a koliko je ‘naših’ malo. Okej, to je u prirodi političkog nadmetanja, a najbizarnije od svega je što – drugo je sad pitanje kako je i zašto do toga došlo – ‘njegovih’ i dalje objektivno ima više, naročito ako im pridodate neznavene, uplašene i pasivne. Tako gledano, on baš i nema razloga da to veštački naduvava i nasilnički frizira, ali, eto – ne može da izdrži: čitav mu je ‘opus’ sagrađen na političkom nitkovluku i nasilništvu, pa zašto sad da se menja? Ono, kao džeparoš koji sticajem okolnosti i bez svoje prave zasluge upadne u krupne poslove gde se obrću milioni, i to oprani i legalizovani, ali ipak ne može da odoli da ne pomažnjava novčanike sirotinji u prepunom busu, za vajdu od sto-dvesta evra. Iako, dakle, za tim (još) nema ‘objektivne’ potrebe, uzurpator ne može i neće protiv svoje naravi, nego gazi posred leja uništavajući ih blatnjavom bakandžom, mada je odmah pored betonirana staza, čak i kraća. Zato njega i njegove nije sramota da u dovlačenju, mobilisanju i uopšte regrutovanju uplašene i zbunjene podaničke raje, odavno lišene svakog samostalnog, daljincem nenavođenog političkog stava, raje zavisne od korice hleba koju joj tobože on daje (tobože, jer ništa od toga nije njegovo nego je naše, zajedničko, i ništa od toga on nije čak ni delićem stvorio, pošto je celog svog besmislenog veka parazit) upreže sve zajedničke resurse, besplatno ili ispod svake realne cene, upotrebljava autobuse i ostalo, arči silne neprivatne novce, traći bezbrojne sate propalog rada i zaludnog života bezbrojnih hiljada ljudi, od kojih mnogi, i to nikome nije tajna, uopšte ne žele da budu tamo, samo se ne usuđuju da odbiju poslušnost. Pa nije ni on tako mahnit da sve to ne zna, ali izgleda da mu to uopšte ne smeta?!”
(Autonomija, 13. 4. 2019. godine)
