Zbog odlaska mladih Srbija gubi oko 1,2 milijarde evra godišnje

Srbija se već duži period suočava sa ozbiljnim demografskim problemima, a troškovi odlaska mladih koštaju državu i do 1,2 milijarde evra godišnje, pokazalo je istraživanje “Troškovi emigracije mladih iz Srbije”, koje je sproveo Institut za razvoj i inovacije (IRI), uz podršku Vestminster fondacije za demokratiju.

U istraživanju, koje je predstavljeno u Beogradu na skupu o emigracijama mladih i uticaju aktuelnog emigracionog trenda na privredu Srbije, navodi se da se najdirektniji troškovi odlaska mladih ogledaju u gubitku uloženih sredstava u obrazovanje. Prema istraživanju, troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano 2018. godine iznosili su oko 21.000 evra po učeniku, a troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja oko 13.500 evra po učeniku. Podaci pokazuju da je u školovanje građanina Srbije od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje škole do kraja akademskih studija, koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, bilo uloženo oko 34.000 evra po učeniku. Na osnovu raspoloživih informacija, dolazi se do grube računice od oko 55.000 evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora, saopšteno je juče. Kada se pomnoži sa brojem ljudi koji odlazi, troškovi variraju od 0,3 do 1,2 milijarde evra u jednoj godini, što za Srbiju predstavlja veliki gubitak. “Poređenja radi, ukupan izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini iznosio je 1,1 milijardu evra, dok se izvoz celokupnog sektora poljoprivrede u rodnim godinama kreće oko 900 miliona evra”, navodi se u istraživanju.

Dobijeni rezultati pokazuju da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, generisan godišnji gubitak od oko 2,1 odsto BDP-a iz 2018. godine. Usled emigracije mladih ljudi, ekonomija i celokupno društvo se, osim sa negativnim efektima, suočavaju i sa pozitivnim. Na strani pozitivnih efekata emigracionog toka, najznačajniji benefit jesu doznake, jer prema visini učešća doznaka iz inostranstva u BDP-u, Srbija se nalazi u samom vrhu evropskih zemalja, tačnije uz Albaniju, na prvom mestu, sa učešćem između pet i šest odsto BDP-a. Ova sredstva, ocenjuje se u istraživanju, imaju važnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji, ali kao generator budućeg razvoja ili dodatnog rasta moći će da se posmatraju tek kada investiciona komponenta bude bila znatno jača. U izveštaju se napominje da ne postoji nijedna organizacija u zemlji, niti u inostranstvu koja ima preciznu evidenciju o migrantima iz Srbije, te da se ne može sa sigurnošću govoriti o starosnoj ili obrazovnoj strukturi migranata. U izveštaju o međunarodnim migracijama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje se da je iz Srbije od 2012. do 2016. godine otišlo oko 245.000 ljudi. Ovo znači da je, prema procenama ove organizacije, iz Srbije u zemlje članice OECD u proseku godišnje emigriralo oko 49.000 ljudi, što obuhvata i takozvane privremene migracije.