Protesti načeli režim, ali do stvarne promene je dugačak put
Novinar Teofil Pančić ističe da protesti “jesu načeli monolit lične vladavine Aleksandra Vučića, ali od ‘načinjanja’ pa do stvarne promene može da bude veoma dugačak put, pun neizvesnosti, opasnosti i svakovrsnih iskušenja”.
“Stranačka opozicija, parlamentarna i vanparlamentarna, možda i jeste presudno logistički pomogla protestnom pokretu u nastajanju, ali nije imala, a nema ni sada, onu vrstu verodostojnosti koja bi joj omogućila da taj pokret otvoreno povede. Na to ispražnjeno mesto došli su ‘građanski aktivisti’ i popularne javne ličnosti poznate po nezavisnom kritičkom angažmanu. Bez njih, sasvim je sigurno da bi se ovaj protestni talas brzo povukao, ne dosegnuvši ni peti ili deseti deo viđenog obima, snage i trajnosti. Na drugoj strani, čini se da se taj model polako iscrpljuje, i da će protesti ili polako zamreti ili biti “preuzeti” od raznih (para)političkih sumnjivaca i besprizornika, najverovatnije onih sa tvrdokorne desnice. Da bi se to sprečilo, pokretu je potrebna jasnija politička artikulacija, i naposletku jasno definisani i sprovodivi politički ciljevi. Ima li, pak, toga bez presudnog angažmana političkih stranaka i političkih profesionalaca uopšte, kakvi god da su? Vrlo popularna ‘antipolitička’ škola mišljenja kaže da se može i bez toga, ali ne daje ništa ni nalik suvislom objašnjenju – kako, ili jasnom putokazu – kuda? (…) Za to vreme režim, njegovi mediji i opinion-mejkeri vredno i relativno diskretno beleže sve pukotine i naprsline u opozicionom i građanskom frontu, nastojeći da pripomognu njihovom širenju. Za sada se čini da im političko kapitalizovanje na brljotinama protivnika ne ide tako loše. Što će reći da ova dugotrajna partija političkog šaha trenutno liči na pat-poziciju, a to ipak ne može predugo da traje, a još manje je moguće da se partija tako završi. Jasno je pri tome da režim igra belim figurama, kojih uostalom ima više, mada to nije po pravilima igre, ali – može mu se. U takvoj situaciji, ‘crnim figurama’ defanziva ne može doneti ništa osim laganog rastakanja pozicija i konačnog poraza. Što će reći da opozicija mora pod hitno da se presabere i ostavi sitne začkoljice za bolja vremena jer, što bi rekao Grunf, ‘ako kani pobijediti, ne smije izgubiti’.”
(Radio Slobodna Evropa, 7. 3. 2019. godine)
