“Njujork tajms”: Otvoreno neslaganje Evropljana i Trampove administracije
Neslaganje Evrope i administracije predsednika SAD Donalda Trampa je tokom godišnje konferencije o bezbednosti u Minhenu postalo otvoreno i burno, tvrde diplomate i analitičari i upozoravaju da bi pukotine u transatlantskim vezama mogle da iskoriste Rusija i Kina, piše “Njujork tajms”.
Evropski lideri dugo su brinuli da bi Trampove izjave i njegove poruke na “Tviteru” mogle da naškode transatlantskom savezu koji postoji sedam decenija. Kako navodi list, nadali su se da će taj savez izdržati pritisak. Visoki nemački zvaničnik, koji je tražio da ostane anoniman, na to je slegnuo ramenima i rekao: “Niko više ne veruje da je Trampu stalo do stavova ili interesa saveznika”. Neposredna opasnost je, kako su upozorile diplomate i obaveštajni zvaničnici, to što postoji rizik da će te “transatlantske pukotine” sada da iskoriste Rusija i Kina. Kako se navodi, čak i uobičajeno sumorni ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov sa zadovoljstvom je primetio da evroatlantske veze postaju “napete”. “Vidimo da se stvaraju nove pukotine i da se produbljuju stare”, rekao je Lavrov. I izvan okvira sadašnje administracije, sve veći broj Evropljana veruje da odnosi sa SAD nikada više neće biti isti. Dugogodišnji analitičar nemačko-američkih odnosa Karl Kajzer rekao je da posle dve godine Trampovog mandata, većina Francuza i Nemaca veruje Rusiji i Kini više nego SAD. Da bi pokazali solidarnost sa Evropom, više od 50 američkih kongresmena, republikanaca i demokrata, prisustvovalo je Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. O opasnostima unilateralnih akcija transatlantskih partnera u Minhenu su govorile nemačka kancelarka Angela Merkel, za koju “Njujork tajms” navodi da je održala neobično strastven govor, i ministarka odbrane Nemačke Ursula fon de Lejen. Merkel je između ostalog kritikovala američko povlačenje iz Sirije koje, kako je ocenila, samo može da ide na ruku Rusiji i Iranu. Njen stav deli šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drijan koji je rekao da je za njega američka politika u Siriji “misterija”. Na komentar republikanske senatorke Lindzi Grejem da će SAD zadržati “određene kapacitete” u Siriji, inače diplomatski odmeren francuski ministar je sarkastično odgovorio: “A, pa tu su dobre vesti. Nisam znao… Baš se radujem zbog toga”, rekao je. Potpredsednik SAD Majk Pens, koji je govorio posle Merkel u Minhenu, naišao je na mrtvu tišinu kada je pokušao da izvrši pritisak na saveznike da se povuku iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Evropski saveznici smatraju da je taj sporazum vitalan za evropsku bezbednost i neširenje nuklearnog oružja. Norbert Retgen, koji je na čelu Spoljopolitičkog odbora nemačkog parlamenta, smatra da Tramp nije uzrok, već “simptom tektonskih pomeranja u geopolitici koji su doveli do povratka rivalstva velikih sila i centrifugalnih sila koje vode dalje od multilateralizma”. “U eri posle Trampa neće biti povratka na eru pre Trampa”, rekao je Retgen i dodao da je bezbednost Evrope koju garantuju SAD bila status kvo. “To se neće ponoviti”, naveo je nemački zvaničnik.