Grčka ratifikovala sporazum o imenu Makedonije
Grčki parlament ratifikovao je juče sporazum iz Prespe o imenu Makedonije kojim se rešava višedecenijski spor i omogućavaju evroatlantske integracije Skoplja.
Parlament u Atini tankom većinom odobrio je sporazum posle višednevne rasprave. Kako su preneli grčki mediji, za Sporazum iz Prespe glasala su 153 poslanika, što znači da je pored 145 poslanika vladajuće Sirize, sporazum podržalo još osam poslanika. Glasanje prozivkom prošlo je burno, uz viku i prepirke poslanika. Sporazum, koji je u makedonskom parlamentu takođe usvojen tankom većinom, predviđa da ime Makedonije bude promenjeno u Severna Makedonija. Prema dogovoru koji su prošlog leta postigli premijeri Aleksis Cipras i Zoran Zaev, Grčka treba da prestane da blokira pristupanje Makedonije NATO i EU. Zbog sporazuma sa Makedonijom raspala se i vladajuća koalicija u Grčkoj pošto je iz nje izašla desničarska stranka Nezavisni Grci, ali je vladi grčkog premijera Ciprasa prošle srede izglasano poverenje u parlamentu.
A čelnici Evropske komisije pozdravili su usvajanje “istorijskog sporazuma”. Predsednik Komisije Žan-Klod Junker, visoka predstavnica Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han u zajedničkom saopštenju naveli su da je “bila potrebna politička hrabrost, liderstvo i odgovornost svih strana da se reši jedan od od najdubljih problema u regionu”. “Dok očekujemo sledeće proceduralne korake ka punom sprovođenju sporazuma, već možemo s uverenjem reći da su Atina i Skoplje danas zajedno ispisali novu stranicu zajedničke budućnosti EU”, naveli su oni. Junker, Mogerini i Han istakli su da su Makedonija i Grčka “iskoristile jedinstvenu priliku koja postavlja primer pomirenja za Evropu kao celinu i koja će dodatno podstaći evropsku perspektivu regiona”. Naveli su da je EU od početka snažno podržavala “istorijski sporazum koji su potpisali premijeri Cipras i Zaev posle pregovora pod okriljem UN”.
Podsetimo, sporazumu se u Grčkoj suprotstavljaju mnoge organizacije, uključujući dijasporu, sveštenstvo i male stranke krajnje desnice i levice. Zbog toga su u više navrata organizovani masovni protesti. Poslednji put prošle nedelje u Atini. Tada je najmanje 25 policajaca povređeno u sukobima ispred parlamenta tokom demonstracija koje su privukle desetine hiljada ljudi.
