Dupliran broj prekršaja Kodeksa u srpskim medijima

Osam dnevnih listova u Srbiji prošle godine napravilo je ukupno 3.615 prekršaja Kodeksa novinara Srbije i to samo u periodu od avgusta do decembra, rečeno je juče na predstavljanju monitoringa medija koji je uradio Savet za štampu.

Najviše prekršaja zabeleženo je u listu “Alo” – 929, na drugom mestu se nalazi “Srpski telegraf” sa 769, a nakon njega “Informer” sa 600 prekršaja. Najmanji broj prekršaja imaju “Politika” i “Danas”, u kojima je evidentirano 36, odnosno 57 tekstova u kojima je prekršen etički kodeks jednom ili više puta. “Ove godine imamo duplo više prekršaja nego prošle godine. To je grafički prikaz sunovrata poštovanja novinarskog kodeksa. Sve tabele i sve statistike padaju u vodu pred naslovnim stranama današnjih novina. Činjenica da su genitalije Jelene Karleuše jedina vest naslovne strane današnjeg broja ‘Srpskog telegrafa’, ‘Kurira’ i ‘Informera’ poništava sve ovo o čemu smo danas došli da pričamo, a sa druge strane dokazuje ono što je statistika već pokazala- idemo ka novom dnu, pošto je ovo niže od dna”, istakla je novinarka i ekspertkinja Saveta za štampu Tamara Skrozza, prenosi “Danas”. Prema rečima novinara i eksperta Saveta za štampu Petra Jeremića, upravo to bi trebalo da probudi Ministarstvo kulture, jer je u pitanju zakonski prekršaj, prikaz pornografskog sadržaja na naslovnim strana tri dnevna lista. On je istakao da se u posmatranom periodu najčešće kršila tačka 2, poglavlja 1, koja kaže da se “komentari i pretpostavke ne mogu uzimati kao činjenice” i tačka 3, poglavlja 4, koja se odnosi na kršenje prava na pretpostavku nevinosti. “Često se dešava da na naslovnoj strani ima nešto što u novinama uopšte ne postoji – nema teksta pod tim naslovom. Sa druge strane, kolumnisti često iznose u svojim tekstovima komentare i sopstveno mišljenje, koje predstavljaju kao činjenice”, objasnio je Jeremić. Veliki broj prekršaja odnosi se i na poglavlje 7, tačka 4, koja nalaže novinarima da obrate posebnu pažnju na sigurnost maloletne dece, pogotovo kad je u pitanju otkrivanje njihovog identiteta. “Ako imate inicijale oca i zlostavljanog deteta, a u tekstu možete da vidite fotografiju kuće, to je prekršaj. Možda ne zna neko ko čita u Beogradu, ali neko ko živi u tom mestu, ako nije već čuo, sada je siguran ko je u pitanju”, objasnio je Jeremić. Mediji često krše prava maloletne dece javnih ličnosti, poput deteta Nataše Bekvalac i Danila Ikodinovića ili deteta Ane Nikolić i Stefana Đurića Raste. Od avgusta do decembra osam dnevnih novina objavilo je 386 tekstova o maloletnicima kojima je prekršen Kodeks. “Mali dečak od nekoliko meseci je zahvaljujući svojoj majci postao javna zvezda, a da nije dovoljno svestan ni da to razume. U rijalitiju to može da se ‘bipuje’, da se nekako sakrije, ali u novinama ne može. Zašto tu niko ne reaguje? Šta će to dete da pomisli kad bude ‘guglalo’ sebe sa 16 godina”, istakla je Skrozza. Inače, Savet za štampu već četvrtu godinu prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije u osam dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću.