Predsedniče, ako vam je ispod časti da im izađete na duel, zašto ih onda uzimate u usta?
Novinarka Olja Bećković kaže da je “pitanje svih pitanja: Ko ima pravo na pet minuta na Javnom servisu!?”.
“Problem jeste ogroman, ali to nikom ne daje za pravo da zabija glavu u pesak. I Pitagori su trebale godine da dođe do svoje teoreme, ni do jednog velikog otkrića se ne dolazi preko noći, ali mora od nekud da se počne. Ko je taj koji bi imao prava da razgovara sa Predsednikom? Ko su ti s kojima bi on mogao da se suoči a da time ne bude poremećena ravnoteža u kosmosu? Kojim bi se kriterijumima mogli poslužiti u potrazi za odgovorom na to pitanje, o šapni nam, veliki Milutine Milankoviću! Postoji škola mišljenja prema kojoj su kriterijumi vrlo prosti: ONAJ KOJI PRETENDUJE DA RAZGOVARA SA PREDSEDNIKOM ILI PREDSTAVNICIMA VLASTI DUŽAN JE DA SE PRETHODNO KVALIFIKUJE ULASKOM U PARLAMENT. To zvuči prosto, nevolja je što u praksi deluje i malo prostački. Jer: Ako vanparlamentarne stranke ne ispunjavaju uslov za pet minuta u vestima na Javnom servisu kako onda ispunjavaju uslov da se 500 minuta dnevno komentarišu njihove izjave i dela? Ako je Predsedniku ispod časti da izađe na duel sa nekim predsednikom vanparlamentarne stranke, zar ne bi bilo časno da ih onda ne uzima u usta u njihovom odsustvu? Ako ni po čemu nisu bitni da bi im bilo dozvoljeno da ih javnost čuje, zašto je onda bitno da se Predsednik u svojim obraćanjima građanima i deci izjašnjava o njihovim nebitnim rečima? Usuđujem se da ponudim predlog koji bi, ako ništa drugo, za početak uneo malo otmenosti u naš politički prostor. Ostanite pri tome da vanparlamentarne stranke nemaju pravo da gostuju u emisijama na Javnom servisu i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ali onda po istom kriterijumu nemojte ni vi da ih pominjete u svojim nastupima. Osim što bi to bilo otmeno, bilo bi i prilično fer. Razume se da to nije nikakvo konačno rešenje, ali mi se čini kao dobar početak za uspostavljanje uslova da se posvetimo daljem otkrivanju tople vode. Krajem prošle godine suočili smo se s još jednim medijskim problemom: kako da se spreči izlazak predstavnika parlamentarnih stranaka usred televizijskih emisija. Uverena sam da se Zoran Lutovac nije pokajao zbog odluke da napusti emisiju ‘Upitnik’. Ali nisam sigurna da će Milenko Jovanov sebi oprostiti što se nije setio da Lutovcu postavi nogu i da ga saplete pre nego što je uspeo da izađe iz studija. Nadam se da Lutovac nije poslednji koji je uspeo da zdimi i da SNS ubuduće neće organizovati stranačka obezbeđenja po obodima studija da spreče svakog sledećeg opozicionara koji bi nešto slično pokušao.”
(Blic, 9. 1. 2019. godine)
