Vučiću za “peglanje” nisu potrebni ni dokazi, ni svedoci, čak ni elementarna logika

Kreativna direktorka komercijalnih i društveno angažovanih kampanja Nadežda Milenković kaže da “čim se u nevelikoj javnosti, pre svega Tvitera, pojavi neka informacija koja vlastima ne ide u prilog – pojavi se i predsednik države da ispegla stvar”.

“Prvo pljune neobožavaoce vlasti, valjda da malo pofajta pre peglanja, pa onda krene: poslanici vladajuće većine su strašnije napadani od pripadnika nevladajuće manjine, pokušaj ubistva Borka Stefanovića nije ništa u poređenju sa ‘onim što je pokušao nekog dugog da okreće na ražnju’ (nije pokušao!), sede tako dva čoveka u kafani pa dođe treći i da im osamsto evra da uplate za partiju, sretne slučajno predsednik države neke momke i oni mu baš kažu kako on dobro radi i oni mrze Đilasa ali idu na protest iz zezanja… I za to peglanje mu nisu potrebni ni dokazi ni svedoci čak ni elementarna logika i pristojnost. Ma ne pokušava ni da zvuči verodostojno. Evo, momci koje je navodno sreo više zvuče ko Sarma iz Sivog doma nego kao ovovremena omladina – oni još uvek koriste poštapalicu ‘ovo, ono’ (da mu nisu ispričali i vic o tri debela Nemca?). (…) Naravno, od onih koji ne mogu da se brane najbolji za peglanje su ipak – mrtvi. Pa smo tako, u susret godišnjici ubistva i protestima najavljenim za taj dan, od predsednika države mogli čuti da je jedino on bio ‘neka vrsta dobrog poznanika’ Olivera Ivanovića. ‘Ne mogu da kažem veliki prijatelj, to bi možda neko drugi trebalo da kaže’. Nije nam rečeno ko je taj drugi (ne sumnjajmo da će se pojaviti) ali nam je zato rečeno da svi ostali samo žele da zloupotrebe to ubistvo. Tek da ni uz ovo peglanje ne izostane fajtanje.”

(Peščanik, 7. 1. 2019. godine)