“Udruženjima građana sužen prostor za delovanje”

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i obeležavanja 70 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima juče je u Kući ljudskih prava predstavljen izveštaj “Udruženja građana: Sužavanje prostora za delovanje, Srbija 2014-2018”.

Skup su organizovale “Građanske inicijative”, a u analizi je učestvovalo 11 nevladinih organizacija. Ocenili su da je prostor za delovanje sužen i ugrožene slobode izražavanja – posebno novinara. Direktor centra za praktičnu politiku Dragan Popović izjavio je, prenosi “Fonet”, da su u tom četvorogodišnjem periodu zabeležena dva teška fizička napada na aktiviste organizacija civilnog društva i da su bile primetne medijske kampanje prema pojedinim udruženjima. On je podsetio da je napadnuta grupa aktivista Inicijative mladih za ljudska prava i aktivistkinje “Žena u crnom” i dodao da su to najdrastičniji primeri napada na aktiviste koji pokazuju da situacija postaje složenija. Govoreći o medijskim kampanjama protiv organizacija civilnog društva, Popović je naveo da je najžešća kampanja protiv Inicijative “Ne davimo Beograd” počela nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio o toj organizaciji i da je dva dana kasnije dnevni list “Informer” počeo kampanju u kojoj je objavio 40 naslova o Inicijativi. “Medijske kampanje nisu samo u tabloidima, već i u medijima u vlasništvu države, poput ‘Politike’ i ‘Večernjih novosti’, koji samo koriste drugi rečnik”, rekao je Popović i dodao da je na delu nastavak neprijateljskog odnosa prema organizacijama civilnog društva. On je dodao da se u svakoj oblasti u kojoj deluje neka dobro poznata organizacija pojavljaju “njeni parnjaci”, od kojih neke služe za pranje novca, a neke za fingiranje javnih rasprava. Predstavnica Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović opisala je dešavanja povodom napada koji su aktivisti te organizacije doživeli na tribini SNS na kojoj je govorio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, protiv kojeg su oni demonstrirali. Ona je ocenila da u Srbiji i dalje postoje stvari o kojima ne sme da se govori i da je taj slučaj pokazao da aktivisti mogu da budu fizički napadnuti, ali da dođe i do toga da ih država goni, što je slučaj sa njima koji su osuđeni zbog narušavanja javnog reda i mira. Predstavnica Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Jelena Vasić rekla je da su oni od osnivanja na meti vlasti, ali da ih je posle kampanje “Informera” protiv njihovog urednika Stevana Dojčinovića uplašilo to što su videli “simbiozu vlasti i medija” i to da ih nije “napao ‘Informer’, već država”. Ona je dodala da su posle pisanja tog lista, u kojem je citirano njihovo istraživanje o imovini tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, koje još nije objavljeno, shvatili da ih neko prati, da su posle toga usledile pretnje smrću na društvenim mrežama, koje nisu procesuirane, da je stan njihove koleginice Dragane Pećo obijen i da su na kraju počele i direktne kritike predstavnika vlasti. Predstavnica Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović rekla je da je “licemerna” Vučićeva izjava da će država znati da zaštiti novinarku “Studija B”, jer se u Srbiji novinari ne štite i da se od tri ubistva novinara procesuira jedno, koje je pitanje kako će se završiti zbog sudskih odluka o dokazima. Programski direktor “Crte” Raša Nedeljkov rekao je da Srbija postaje zarobljeno društvo u rukama korumpirane političke elite u političkim partijama. Programski direktor “Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić istakao je da je danas sve teže doći do ugovora o državnoj imovini, poput ugovora o poslovanju smederevske železare i poput ugovora za koncesiju aerodroma “Nikola Tesla”, a predstavnik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić rekao je da, kada je reč o ustavnim amandmanima o pravosuđu, od početka nije bilo suštinske javne rasprave, da se Srbija pridržava najmanjeg minimuma standarda i da je bilo simptomatično na koji način su predstavljeni stavovi nekih organizacija.