Najstariji srpski zanat – sistematsko snižavanje svih kriterijuma

Pisac Svetislav Basara smatra da su dobri novinari po pravilu “osobe od integriteta koje odbijaju da saučestvuju u praktikovanju najstarijeg i najpogubnijeg srpskog zanata – sistematskog snižavanja svih kriterijuma”.

“Lepo je pokojni Đinđić rekao da narodu koji da više od 5% glasova radikalima drugi neprijatelj ne treba. Radikali jesu početkom devedesetih – po naređenju ‘odozgo’, nemojmo zaboraviti – ionako ne previsoke prethodne kriterijume srozali u glib u kome su (izgleda zauvek) i ostali. Od pobedonosnog povratka iz mardelja naovamo protoradikal, Šešelj, fakat, daje sve od sebe da ih dodatno sroza, ali džaba kreči, nema se više kud, ništa se ne može dvaput ubiti, ruševine se ne mogu ponovo srušiti. Sad bi neke naivčine – a do relativno skoro i moja malenkost – blagoizvolele reći – baš dobro, nije li i Alfred Žari pisao da su ruševine najbolji građevinski materijal za nove građevine. Šta ako su kriterijumi srozani – događalo se to i uljuđenijim narodima od našeg – hajde da ih ponovo uspostavimo, nije to nemoguća misija, kao što i nije. Samo ako bi se stekla famozna politička volja i uz racionalnu primenu štapa i šargarepe dali bi se svi kriterijumi uspostaviti za pola godine. Tvrd vam stojim. Ali viđi vraga! Takve političke volje ni na vidiku. Ni pomena od nje. I to ne samo kod trenutno harajuće garniture – koja se tu gde jeste obrela upravo zahvaljujući odsustvu kriterijuma – nego ni kod njihove konkurencije, pseudoopozicije, koja se tamo gde je bila (na vlasti) obrela zahvaljujući masovnoj narodnoj volji da se kriterijumi ponovo uspostave, pa se onda – zbog vaginofilije, srebroljublja i vlastoljublja – na te kriterijume saborno posrala i kriterijume nastavila da srozava, doduše ‘mirnim putem’ i ‘sa ljudskim likom’. Vladanje srozavanjem kriterijuma u početku bude unosan zanat – minimum ulaganja iz tuđeg džepa, maksimalan profit u sopstvenom, ko bi odoleo izazovu – ali je istovremeno i zanat sa dve oštrice, od kojih – ovo je gvozdeno pravilo! – ona nezgodna pre ili kasnije vrhovnom zanatliji i njegovim šegrtima otfikari  glave, u otprilike 65% slučajeva figurativno (samo zglajzaju), u 35% doslovno (ostanu bez glave).”

(Danas, 1. 12. 2018. godine)