“Struka nije zadovoljna Nacrtom amandmana iz oblasti pravosuđa”

Nakon što je Vlada Srbije uputila parlamentu predlog za promenu Ustava koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva, uz konstataciju da će se time omogućiti bolji rad, Društvo sudija Srbije organizovalo je konferenciju na kojoj je rečeno da je ideja za promenu Ustava od početka procesa inicirana na pogrešan način jer javna rasprava nije vođena kako je trebalo.

Predsednica Društva sudija Dragana Boljević kazala je da je upućivanjem Predloga za promenu Ustava parlamentu Vlada vratila proces izmena najvišeg pravnog akta “u ustavne tokove”, jer će sada glavnu reč imati nadležni skupštinski odbor koji treba da radi konstruktivno i transparentno. “Dobro je što je Skupština ta koja je uzela stvar u svoje ruke, jer je ona stvarni ustavotvorac, a ne Vlada”, rekla je Boljević uoči početka skupa “Ustavne garancije nazavisnosti sudstva”. Objasnila je da će, ukoliko poslanici prihvate Predlog za promenu Ustava, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo početi da radi na predlogu amandmana iz oblasti pravosuđa i da će mu osnova u radu biti Nacrt amandmana koje je uradilo Ministarstvo pravde, a kojim struka nije zadovoljna. “Ako bi struka samo prihvatila Nacrt amandmana, to bi značilo da je narušena podela vlasti”, rekla je Boljević. Prema njenim rečima, nadležni skupštinski odbor imaće priliku i dovoljno vremena da unapredi Nacrt amandmana, jer ne postoji rok za donošenje izmena Ustava. “Da bi čitav taj proces bio što više legitiman, nadležni skupštinski Odbor morao bi da odredi radnu grupu koja bi radila na aktu promene Ustava, da oformi tu radnu grupu, da radi transparentno, da se zna ko su članovi, da uključi profesore ustavnog prava, da razvije široku debatu”, poručila je Boljević. Profesorka Ustavnog prava Irena Pejić objasnila je da ideja za promenu Ustava od početka procesa incirana na pogrešan način. Prema njenim rečima, Ustav Srbije i zakonodavsto ne poznaju izraz “amandmanska promena Ustava”. “Amandmanska promena Ustava znači da vi napravite poseban tekst i stavite ga uz Ustav, ne dirajući tekst Ustava. Ali, ovako kako se počelo, promenom dela Ustava u oblasti pravosuđa kroz amandmane, to je ogromna greška”, objasnila je Pejić, dodajući da je zato upućivanje Predloga za promenu Ustava Skupštini jedini ispravan način, jer će skupštinski odbor na kraju ponuditi predlog amandmana na glasanje u plenumu i referendumu. Profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković kazao je da je pitanje promene Ustava stvar političke i pravne kulture. Ocenio je da je prošlost pokazala da kada se god “menjao Ustav, da se menjalo i sudstvo” i poručio da to više ne bi trebalo da se ponovi, jer nezavisnost sudija mora da bude garantovana najvišim pravnim aktom. Na skupu je govorio i pravni savetnik misije OEBS u Srbiji, bivši italijanski tužilac i sudija Mauricio Salustro, koji je kazao da Evropa nema precizno definisane standarde za postizanje vladavine prava i nezavisnost pravosuđa. On je izrazio bojazan, da to može da bude razlog da se standardi zloupotrebe. “Vrlo često ti međunarodni standardi postaju prečica za ispraznost i bivaju instrumentalizovani da bi podržali jednu ili drugu stranu iz oprtunističkih razloga. Veoma je lako za vladu da kaže ‘dobili smo blagoslov i sve je u redu’, ali to nije dovoljno, vi morate da dokažete, pokažete i ubedite da garantuju proklamovane ciljeve”, rekao je Salustro.