Ovo je mahniti monolog na autopilotu jednog sasvim izgubljenog čoveka

Novinar Teofil Pančić osvrnuo se na ovonedeljnu izjavu predsednika Vučića, koji je za RTS rekao: “Spreman sam da dođem i protiv deset opozicionih lidera, al’ ne da biram jednog ili dvojicu nego da imam deset i da imam isto vreme kao svako od njih. Je’l to fer? Dovedite ih i ja dolazim i pobediću ih sve”.

“Teško je nabrojati šta je sve fundamentalno pogrešno u ovom kvazi-mačo paunisanju (tako, uostalom, karakterističnom za Punjene ptice). Ne znaš odakle da kreneš i gde da se zaustaviš, jer je sve šuplje sa koje god strane ga zahvatio. Najpre, ništa od ovoga (‘deset na jednog’ i tome slično) neće se nikada dogoditi, i to odlično znaju i onaj koji to izgovara i onaj koji sluša i oni kojima je ovo tobože ponuđeno. Potom, i kad bi bilo zamislivo da se dogodi, a nije, u osnovi bi bilo besmisleno i karikaturalno, i niko razuman ne bi ni pristao da u tome učestvuje. Naime, tako se u normalnom demokratskom društvu ne debatuje s političkim suparnicima, jer bi to više ličilo na bahati egzibicionizam i na spektakluk posvećen opsenjivanju prostih nego na suvislu raspravu o bilo čemu, više na farsičnu graju nego na polemičku razmenu mišljenja i ideja odraslih i ozbiljnih ljudi (plus Vučić). Ili, drukčije i medijskom ukusu Vučićevom bliže, pre bi to bio reality show nego prilog unapređenju demokratske političke kulture. (…) E, zato Srbija danas mora da izgleda ovako kako izgleda: kao mahniti monolog na autopilotu jednog sasvim izgubljenog čoveka, koji je ušao u više brojeva prevelike cipele, i više ni ne ume da se sazuje. Otuda i larmanje tipa ‘dajte mi desetoricu’; nema tu simultanke, samo jedan otužni simulant, zamorna pokora sebi i svetu.”

(Vreme, 29. 11. 2018. godine)