Izveštaj EK: Srbija nije napredovala u ključnim oblastima
Evropska komisija (EK) je u izveštaju o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 ocenila da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima, poput reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije, procesuiranju ratnih zločina i slobodi medija.
U dokumentu u koji je imao uvid Radio Slobodna Evropa i koji je Evropska komisija predala članicama EU, piše da je Srbija ostvarila određeni napredak u nekim poljima, poput institucionalnih reformi, pravima nacionalnih manjina, pranju novca i pitanju azila. Navodi se da u Srbiji “nema vidljivih rezultata” u oblasti borbe protiv korupcije i dodaje da je neophodno, da bi se postigli opipljivi rezultati u ovoj oblasti, da se ojača civilno društvo i poboljša koordinacija i kontrola “propraćena čvrstom političkom voljom na svim nivoima”. Srbija, prema izveštaju, nije pokazala rezultate ni u suzbijanju korupcije, dok su “ograničeni” rezultati u efikasnoj istrazi, gonjenju i presuđivanju u slučajevima korupcije na visokom nivou, posebno onih koji uključuju politički izložene osobe. Povodom ustavnih izmena u svetlu evropskih standarda o nezavisnosti i odgovornosti sudstva, u izveštaju se navodi da je Srbija trebalo da taj proces počne u drugoj polovini 2016, a da završi do kraja 2017. godine. Proces je počeo sredinom 2017. brojnim okruglim stolovima, ali ni u jednom slučaju nije predstavljen tekst koji sponzoriše Vlada, dodaje se u izveštaju. U dokumentu Evropske komisije navodi se da je Venecijanska komisija u junu 2018. izrazila “zabrinutost zbog saznanja da je važan proces izmene Ustava, započeo procesom javnih konsultacija u zaoštrenom ambijentu”, ali da je Venecijanska komisija utvrdila da su konsultacije dale rezultat i da je došlo do pozitivnih popravljanja nacrta. “Što se tiče slobode izražavanja i medija, opšte okruženje i dalje nije pogodno za ostvarivanje ovih prava”, navodi se u dokumentu i iznose zabrinjavajući slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i činjenica da su presude oko tih pitanja “i dalje retke”. Takođe, ističe se da se “govor mržnje i diskriminatorna terminologija” često tolerišu u medijima i da se time retko bave regulatorna tela ili tužilaštvo. Naglašava se da je “vrlo spora” implementacija Nacionalne strategije za istrage i procesuiranje ratnih zločina od 2016. godine, kao i da nisu uključeni svi principi koji proizilaze iz poglavlja 23, naročito oni koji se tiču određivanja prioriteta slučajeva. “Srbiji i dalje nedostaje politika proporcionalnosti kazni za slučajeve ratnih zločina”, navodi se u izveštaju. Evropska komisija ističe da je Srbija nastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima u EU, kao i da dobija pohvale o stepenu saradnje na readmisiji sa državama EU.
