Ruski mediji prećutali susret Putina i Tačija
Za razliku od medija na Balkanu, koji su posvetili dosta pažnje prvom sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina i kosovskog predsednika Hašima Tačija, ruski mediji nisu pridavali veliki značaj tom događaju, ističe Radio Slobodna Evropa.
Kako se navodi, posmatrači ocenjuju da je to ipak simboličan susret, koji potvrđuje nastojanje Rusije da utiče na proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Vest o sastanku Putina i Tačija u Rusiji su objavile dve vladine novinske agencije, TASS i RIA Novosti, bez dodatnih detalja i komentara sa ruske strane. Agencija RIA Novosti prenela je poruku Tačija sa Tvitera o tome da je sa Putinom razgovarao o procesu normalizacije odnosa sa vlastima u Beogradu, uz napomenu da Rusija nije priznala kosovsku nezavisnost. Agencija TASS, pored toga, navela je da Kremlj nije najavio ovaj sastanak. Zvanično, Rusija smatra teritoriju Kosova integralnim delom Srbije i zalaže se za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine na osnovu rezolucije UN-a 1244 iz 1999. godine. Tači je u ruskom informativnom prostoru najčešće predstavljen kao bivši gerilac, odgovoran za ratne zločine i trgovinu ljudskim organima. Na jačanju tog imidža radile su i ruske vlasti, koje su aktivno promovisale na međunarodnom nivou izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o švercu ljudskim organima krajem devedesetih godina. “Međutim, ove godine Tači je postao prihvatljiv sagovornik za najveće ruske zvaničnike. Pre sastanka sa Putinom u Parizu on je imao kratak razgovor sa premijerom Dmitrijem Medvedevim, tokom posete Turskoj, u julu. Tada je Tači saopštio na svom Tviteru da je predložio ruskom premijeru da pokrene kontakte, te da je Medvedev izrazio podršku procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Ali, ni u ovom slučaju nije bilo zvanične reakcije ruskih vlasti”, navodi RSE. Na zvaničnoj stranici ruskog Ministarstva inostranih poslova do sada nije bilo informacija iz kojih bi se moglo zaključiti da Moskva održava redovne političke kontakte sa vlastima u Prištini. Ali zato je, kako se dodaje, bilo više izjava o kriminalno-terorističkoj prirodi kosovske države. U Rusiji, posebno od 2014. godine (kada je Moskva pripojila Krim), pitanje Kosova je postalo važan element medijske propagande i konfrontacije Kremlja sa Zapadom. Za Kremlj Kosovo je jedan od najboljih primera “duplih standarda Zapada”, a u javnosti, predstavnici ruskih vlasti najčešće govore o Kosovu kao izvoru opasnosti za Balkan i čitavu Evropu. Situacija na Kosovu se prikazuje pre svega kao dokaz neuspešne politike Vašingtona i Brisela, a naglasak se stavlja na terorizam, islamski fundamentalizam, kao i pretnje po srpsko stanovništvo i pravoslavne svetinje.
