Foto: Pixabay.com

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen bez predloženih korekcija

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je juče u Skupštini, i pored brojnih kritika Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i organizacija civilnog društva. Poverenik Rodoljub Šabić upozoravao je na to da je zakon neprimenljiv, a Evropska komisija je u svom mišljenju navela da je problematična struktura Zakona, da je nerazumljiv i komplikovan.

Ipak, kako navodi “Insajder”, zakon i pored manjkavosti predstavlja proširenje prava građana u zaštiti ličnih podataka.  Zakonom je predviđeno da pristanak građana na obradu podataka o ličnosti mora biti nedvosmislen, zatim i da su kompanije dužne da građanima detaljno objasne kako obrađuju podatke o ličnosti, a istovremeno kompanijama se daje čitav niz obaveza koje prethodnim zakonom nisu bile propisane. Dok je u prethodnoj verziji Zakona bilo predviđeno da su kazne za zloupotrebu podataka o ličnosti 50.000 do milion dinara, sada se kazne kreću od 50.000 do dva miliona dinara. Na to da je ovaj zakon samo „preslikana“ Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) koja je 2016. godine usvojena u EU, ranije je ukazivao poverenik Rodoljub Šabić, kao i SHARE fondacija. Oni su ocenili da je ovaj Zakon doslovni prevod GDPR-a, pa je tako formalna usklađenost sa regulativom EU na najvišem nivou, ali je sama primena u Srbiji upitna. Propušteno je da se ovim zakonom uredi oblast obrade podataka o ličnosti putem video nadzora. Tako i dalje nema kontrole nad kamerama koje se nalaze na svakom koraku – u kafićima, restoranima, prodavnicama, bankama. Ne zna se gde ti snimci završavaju, niti ko može da im pristupi. Poverenik i deo civilnog sektora upozorili su ranije i na to da usvajanje ovakve verzije zakona predstavlja propuštenu šansu da se spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru. Predstavnici Ministarstva pravde, koje je bilo predlagač ovog zakona, naveli su ranije da se radi o „krovnom zakonu“, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima. Inače, prema Zakonu, predviđen je mehanizam da građani reaguju ukoliko neko zloupotrebi njihove podatke. Taj mehanizam je „pritužba“. Iz Kancelarije Poverenika ukazali su na to da je pojam „pritužbe“ stran našem sistemu i da postoji uglavnom kao mehanizam zaštite unutar neke organizacije. Šabić i SHARE fondacija nedavno su upozorili i na to da je u tekst Zakona uneta potencijalno neustavna odredba. Radi se o članu 40, koji propisuje ograničenje prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti u određenim situacijama. Član 40, koji Poverenik i SHARE Fondacija smatraju neustavnim, propisuje u kojim slučajevima može biti ograničeno pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. U pitanju su situacije kao što su zaštita nacionalne i javne bezbednosti, odbrane, zaštita nezavisnosti pravosuđa, zaštita prava i sloboda drugih… “Insajder” podseća da su brojne krivične prijave koje je Poverenik podneo za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka i dalje bez epiloga. Još više zabrinjava činjenica da su sve prijave podnete zbog sumnji da su pojedinci u državnim institucijama prekršili pravo građana na privatnost.