“PrEUgovor”: Srbija čak i nazaduje u oblasti vladavine prava

Nastavlja se trend zarobljavanja države pod izgovorom procesa pridruživanja Evropskoj uniji, a sa ključnim reformama se stagnira ili čak nazaduje.

Ovo je  glavni nalaz izveštaja koalicije nevladinih organizacija “PrEUgovor” o uspunjenosti kriterijuma iz poglavlja 23 i 24 za period od aprila do septembra ove godine. Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenio je da je ova godina prelomna, jer je u toku revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24, koja bi trebalo da bude završena do kraja godine i to bi mogla da bude prilika da se poprave stvari na koje ova koalicija ukazuje u svojim izveštajima. “Evropska komisija će 6. ili 7. novembra objaviti non-paper o stanju vladavine prava u Srbiji”, rekao je Elek i istakao da se trend zarobljavanja država događa nauštrb prava građana Srbije. Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) naglasila je da urušavanje demokratije počinje udarom na prava žena, i da je to slučaj i u zemljama EU koje su poslednjih godina bile optužene za pad demokratskih standarda. Ona je izdvojila tri slučaja koji ilustruju probleme sa vladavinom prava u Srbiji. Prvi je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, čiji je predlog Vlada usvojila u septembru, i koji diskriminiše NVO, jer pravnici i pravnice koji su u okviru njih do sada pružale pravnu pomoć, sada to više neće biti u stanju da čine. Drugi primer je javna rasprava o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, jer su, kako je istakla, usvojeni komentari isključivo desničarskih organizacija. Treći primer je konkurs za sredstva namenjena za rad SOS telefona. Kako je objasnila Macanović, prema zakonu uopšte nije predviđeno sprovođenje konkursa, već javne nabavke. Prema njenim rečima, dva konkursa su propala, a treći je omogućen tako što je Vlada zaključkom suspendovala član relevantnog zakona, što predstavlja ozbiljno kršenje principa vladavine prava. Programski direktor “Tranprentnosti Srbija” Nemanja Nenadić istakao je da se radi o 11. izveštaju koalicije “PrEUgovor”, a da su preporuke uglavnom iste, jer ih vlasti u proteklom periodu nisu poštovale. “Nema nikakavog napretka u rešavanju v.d. stanja u javnim preduzećima i dobrom delu državne uprave. Samo 30 odsto nameštenika izabrano je na konkursu. Rešenja o Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije lošija su nego predlog teksta iz oktobra 2017”, kazao je Nenadić i dodao da se on lično raduje otvaranju svakog novog poglavlja, ali da bi bilo dobro da EU uputi jaču poruku vlastima za oblasti u kojima se ne radi kako treba. Jelena Pejić, istraživačica BCBP, naglasila je da se beleži trend rasta koncentracije moći u rukama manjeg broja političkih nameštenika, koji izmiču kontroli i nadzoru. Prema njenim rečima, radi se o rastu diskrecionih prava političkih nameštenika, ministara odbrane, policije i BIA u sektoru ljudskih resursa i zapošljavanju koje je izuzeto od javnih konkursa. Istakla je da se beleži i rast prismotre nad ostatkom stanovništva, pa se povećava broj osoba koje policija bezbednosno proverava bez pristanka, dok je u sektoru odbrane potrebno dobiti pristanak za naučno-istraživačke delatnosti u toj sferi, kao i za projekte koje se finansiraju iz inostranstva. Pejić je ukazala i da se novom strategijom nacionalne bezbednosti uvećava uloga predsednika u sektoru nacionalne bezbednosti, dok je to ranije činila Vlada Srbije, zbog čega se nadležnosti i odgovornost zamagljuju.