“Vojin Lazarević direktor firme koja je kupila PKB”
Biznismen Vojin Lazarević postavljen je za novog direktora firme “Al Dahra” registrovane u Irigu, koja je kupila Poljoprivrednu korporaciju “Beograd” (PKB), objavio je “Insajder”.
“Al Dahra” iz Iriga, čija je matična kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao jedini ponuđač na tenderu za privatizaciju PKB-a kupila je imovinu tog kombinata za oko 105 miliona evra, što je tek malo više od polovine njegove procenjene vrednosti. Prema informacijama koje je “Insajder” dobio od Ministarstva privrede, ugovor o prodaji PKB-a još nije stupio na snagu, ali, kako se navodi, zaposleni u tom kombinatu tvrde da je Lazarević došao u firmu još pre deset dana kao deo novog menadžmenta. Kako se navodi, “Al Dahra” je osnovana sa 100 dinara 26. marta, a do 23. avgusta zvala se “Al Dahra Balkans”. Pre Lazarevića na mestu direktora bila je, podseća se, Jelena Sandić, do tada potpuno nepoznata u svetu biznisa. “Insajder” ističe da je saradnja Vojina Lazarevića i “Al Dahre” zvanično počela još 2014. kada je ta firma kupila 51 odsto Lazarevićeve firme “Rudnap Agrar”. “To je bila njihova prva investicija u Srbiji, nakon što su bez objašnjenja odustali od kupovine osam poljoprivrednih kombinata i višemilionskih investicija koje su predstavnici države najavljivali”, navodi portal. Bivši ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić je 2013. s predstavnicima “Al Dahre” potpisao i predugovor o ulaganju u poljoprivredu, ali on nikada nije realizovan. Umesto posla s državom, “Al Dahra” je prvo kupila većinski paket “Rudnapa”, a 2015. postala je i stopostotni vlasnik te firme. Iako je prodao celokupan kapital u kompaniji, Lazarević je do avgusta ove godine bio član Nadzornog odbora “Rudnapa”, odnosno firme koju su arapski investitori preimenovali u “Al Dahra Rudnap”.
Podseća se da je Vojin Lazarević široj javnosti postao poznat nakon izbijanja afera u vezi sa trgovinom strujom i privatizacijom “Nacionalne štedionice”. Kako je otkrio “Insajder” u emisiji “Državna pljačka države”, Lazarević i Vuk Hamović imali su vlasnički udeo u banci “Veksim” u kojoj je završio deo novca koji je devedesetih iznet iz zemlje. U toj banci odlukom Mlađana Dinkića nakon 2000. godine držane su i devizne rezerve. Praktično ulaganjem državnog novca deponovanim u “Veksimu”, preko povezanih firmi, Hamović i Lazarević postali su pojedinačno vlasnici najvećeg paketa akcija “Nacionalne štedionice”. Anketni odbor Skupštine Srbije je 2004. godine utvrdio da je EPS sklapao štetne ugovore s firmama EFT i „Interfejs“ u vlasništvu Lazarevića i Hamovića, kojima je dato ekskluzivno pravo na uvoz i izvoz viškova struje iz Srbije. Na tom poslu su Lazarević i Hamović navodno pribavili imovinsku korist od 12,8 miliona dolara i oštetili državni budžet za više od 22 miliona dolara. Skoro deset godina kasnije, Ministarstvo energetike podnelo je krivične prijave protiv Lazarevića i Hamovića, na osnovu izveštaja Antikorupcijskog tima o zloupotrebama u energetskom sektoru. Tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović rekla je da je u poslovima s njihovim firmama država pretrpela štetu od više stotina miliona dolara. Međutim, do danas nije poznato šta je Tužilaštvo preduzelo u ovom slučaju i da li se protiv Lazarevića istraga uopšte vodi.
